Minimalna cena rada iznosi 371 dinara neto po radnom času

Od 12. septembra 2025. godine objavljeno je u Službenom glasniku da je visina minimalne cene rada za period januar-decembar 2026. godinu iznosi 371,00 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa.

Napominjemo da se minimalna cena rada utvrđuje po radnom času bez poreza i doprinosa (neto iznos), za kalendarsku godinu, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Za sve isplate zarade koje se vrše počev od 1.1.2026. godine primenjuje se minimalna cena rada u visini od 371,00 dinara neto po radnom času, i to bez obzira na mesec za koji se vrši isplata.

Tabelarni prikaz visine minimalne cene rada u zavisnosti od momenta isplate zarade u 2025-2026. godini

Cena sata važeće minimalne zarade primenjuje se u momentu isplate zarade za ostvarene sate rada i to bez obzira za koji mesec se vrši isplata. U skladu sa pomenutim promenama i ovoj godini i najavama za narednu godinu, dajemo tabelarni prikaz primene minimalne cene rada u zavisnosti od momenta kad se vrši isplata:

Prosečna minimalna neto zarada zaposlenog za 2026. godinu, utvrdena za prosečan mesečni fond od 174 sata rada, iznosi 64.554,00 dinara (371,00 x 174).

Neto iznos minimalne zarade za period januar-decembar 2026. godine

Mesečni „neto“ iznos minimalne zarade se utvrduje množenjem utvrdenog iznosa minimalne cene rada neto po radnom času, sa brojem mogućih časova rada u mesecu za koji se vrši isplata.

lznosi minimalne neto zarade prikazani u tabeli predstavljaju iznose koji se isplaćuju zaposlenom, nakon što su uplaćeni porez i doprinosi koji su obračunati prema opštim pravilima koja se primenjuju za obračun zarada. To je minimalna cena za rad i ona u sebi ne sadrži iznos uvećanja na ime minulog rada, prekovremenog rada niti noćnog rada, kao ni iznos toplog obroka, regresa, niti ostalih primanja na koje zaposleni ima pravo po osnovu rada. Ta druga primanja se dodaju na utvrđenu minimalnu zaradu ostvarenu za sate koje je proveo na radu.

lz tabelarnog prikaza se zaključuje da mesečni iznos neto zarade zavisi od obračunskog broja sati u konkretnom mesecu. Shodno navedenom, neto minimalni iznos zarade, za puno radno vreme, u toku 2026. godine iznosiće:

• 360,00 dinara u mesecu koji ima 160 radnih sati
• 328,00 dinara u mesecu koji ima 168 radnih sati
• 296,00 dinara u mesecu koji ima 176 radnih sati
• 264,00 dinara u mesecu koji ima 184 radna sata.

U nastavku dajemo uporedni pregled visine neto minimalne zarade za 2025. (za cenu rada od 308 i 337 dinara po času) i za 2026. godinu u odnosu na broj mogućih mesečnih časova rada, kao i razliku u mesečnim iznosima neto minimalne zarade za ove dve godine:

Članak Minimalna zarada za period januar – decembar 2026. godine se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Minimalna cena rada za period oktobar-decembar iznosi 337 dinara neto po radnom času.

Minimalna zarada predstavlja minimalno (garantovano) pravo koje zaposleni ostvaruje za vreme provedeno na radu, ,a cilj ovog prava je pre svega da obezbedi egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i članova njegove porodice. Ipak, da bi zaposleni imao pravo na minimalnu zaradu, preduslov je da je ostvario standardni užinak. Sa druge strane, na visinu ovog prava uticaće i vreme koje je zaposleni proveo na radu, pa pravo na minimalnu zaradu zaposleni ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.

Zakonom je  propisano  da se minimalna zarada odreduje na osnovu:

• minimalne cene rada utvrðene u skladu sa ovim zakonom koja važi za mesec u kojem se vrši isplata,
• vremena provedenog na radu i

– poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade

od 1. oktobra 2025. godine minimalna zarada iznositi 337,00 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa.

Minimalna cena rada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2025. godini, za period januar-septembar iznosi 308 dinara po radnom tasu, dok za period oktobar-decembar iznosi 337 po času.

To znadi da se na sve isplate minimalne zarade počev od 1. januara zaključno sa 30. septembrom 2025. godine primenjuje minimalna cena rada u visini od 308 dinara po času dok se na isplate koje se vrše počev od 1.10.2025. godine primenjuje minimalna cena rada u visini od 337 dinara po času, i to bez obzira na mesec za koji se vrši isplata. Tako na primer, ako poslodavac u oktobru 2025. godine isplaćuje zaposlenima zaradu za mesec septembar 2025. godine u visini minimalne zarade, istuje dužan da zaposlenom isplati na osnovu minimalne cene rada koja važi u oktobru 2025. Godine. Takode, ako se zarada za mesec septembar 2025. godine isplaćuje u visini minimalne zarade tako što se u septembru 2025. godine isplaćuje prvi deo, dok se u oktobru 2025. godine vrši konačna isplata ove zarade, postodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati primenjujuéi minimalnu cenu rada koja važi u oktobru 2025. godine, odnosno mesecu u kojem se vrši (konačna) isplata zarade.

Prilikom utvrđivanja (bruto) iznosa minimalne zarade mogu se javiti razliditi slučajevi jer na iznos minimalne zarade,pored minimalne cene rada utiču i činjenice da li zaposleni radi puno ili nepuno radno vreme, kao i koje obaveze (porez i doprinosi) se plaćaju na teret te zarade.

Bruto iznos minimalne zarade za zaposlenog koji radi puno radno vreme

Tabela br. 1: Pregled neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu utvrðene po mesecima, za zaposlenog koji radi puno radno vreme

U nastavku se nalazi tabela uporednog pregleda visine neto minimalne zarade za period oktobar-decembar 2025. godine pre i posle povećanja minimalne zarade,

Tabela br. 2: Uporedni pregled

Napomena:
Poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu sve isplate zaključno sa 30. septembrom 2025. godine vršiće u iznosu 308 dinara neto po času, dok za sve isplate od 1. Oktobra će se primenjivati minimalna zaradaod 337 dinara neto po času.

Utvrđivanje bruto iznosa minimalne zarade za zaposlenog sa nepunim radnim vremenom

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, pravo na zaradu ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu. To znači da je minimalna neto zarada zaposlenog koji radi nepuno radno vreme jednaka iznosu koji se dobije kada se minimalna neto zarada po radnom času pomnoži sa brojem časova rada zaposlenog.

U tabeli je prikazan pregled iznosa neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu i to za zaposlenog koji radi nepuno radno vreme – 50% od punog radnog vremena

Tabela br. 3: Pregled neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu utvrđene po mesecima, za  nepuno radno vreme (50% od punog radnog vremena)

Prilikom preračuna sa neto na bruto iznos minimalne zarade za zaposlenog koji radi puno radno vreme, je ostvarena zaradaumanjena za iznos od 28.423 dinara mesečno. Dok za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom, zaradase umanjenje primenom srazmernog procenta radnog vremenu koje je to lice provelo  u odnosu na puno radno vreme.

To znači da za zaposlenog kojj radi nepuno radno vreme (npr. 50% od punog radnog vremena), umanjenje je srazmerno ( umanjenje za zaposlenog koji radi 50% od punog radnog vremena iznosi 14.211,50 dinaramesečno , bez obzira da li lice radi samo kod jednog ili kod dva iii više poslodavaca.

Zaposleni radi sa nepunirn radnim vremenom kod jednog poslodavca

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca  za preračun na bruto zaradu primenjuje se srazmerni deo neoporezivog iznosa utvrden srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.

Ukoliko ovaj zaposleni ostvaruje zaradu u iznosu koji je niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa. To znači da ukoliko zaposleni radi samo kod jednog poslodavca (npr, 50% od punog radnog vremena), poslodavac je dužan da obračuna i plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na ugovorenu zaradu koju zaposlenom isplaćuje za nepuno radno vreme, a ako je ta zarada manja od najniže osnovice koja se primenjujena dan plaćanja doprinosa, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se obračunavaju i plaćaju na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa u punom iznosu.

Prema tome, bez obzira na nepuno radno vreme koje zaposleni ima kod posłodavca, puna najniža osnovica je uvek donja granica obračuna doprinosa za socijalno osiguranje, pa se doprinosi obračunavaju na zaradu ako je ona veća od najniže osnovice doprinosa.

Osnovno što ovde treba primetiti je da prilikom rada sa nepunim radnim vremenom nema utvrđivanja tzv. srazmerne najniže osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje koja bi bila u srazmeri sa obavljenim radnim vremenom, ali se zato mora izvesti srazmerno poresko urnanjenje.

Zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više paslodavca

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.

Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

U slučaju da zaposieni radi kod dva ili više poslodavaca, u tom slučaju se za placanje doprinosa, zavisno od vłsine zarade koja se isplacuje kod oba postodavca, primenjuju pravila koja se odonose na primenu srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na uvećanu zaradu na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na:

^–uvećanu zaradu – a osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog,

^–na naknadu troškova i

– druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na uvećanu zaradu

Zaposleni koji ostvaruje minimalnu zaradu, pored iznosa minimalne zarade za rad i vreme provedeno na radu, dodatno ostvaruje pravo na uvećanje zarade, i to:

• za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
• za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
• za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice

Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.

Pri tom, ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje po više osnova, procenat uvećane zarade ne rnože biti niži od zbira procenata po svakorn od osnova uvećanja. To znači da, na primer, zaposlenom koji kod poslodavca radi nekoliko godina, poslodavac ne bi mogao da obračuna i isplati zaradu u visini minimalne zarade, već bi istu trebalo da uveća po osnovu minulog rada i to za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca najmanje 0,4% od osnovice. lsto tako, ukoliko je ovaj zaposleni u toku meseca, na primer, radio i prekovremeno, imao bi pravo i na uvećanje i po ovom osnovu i to najmanje 26% od osnovice – minimalne zarade.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na naknadu troškova

Nezavisno od minimalne zarade koju zaposleni ostvaruje za vreme provedeno na radu, ostvaruje i pravo na naknadu troškova u skladu sa Zakononom o radu, kojim je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

• za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobračaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (bez obzira što u je Beogradu, Nišu besplatan prevoz);
• za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
• za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
• smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
• za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi nadin;
• za regres za korišéenje godišnjeg odmora.

Primena minimalne zarade prilikom isplate naknade zarade

lako je Zakonom o radu propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za vreme provedeno na radu, odredbama Zakona,  predvideno je da se minimalna zarada primenjuje i u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje zaradu za vreme provedeno na radu već je odsutan sa rada i ostvaruje pravo na naknadu zarade – na teret sredstava poslodavca ili na teret sredstava drugih isplatioca.

Naknada zarade ne može biti manja od minimalne zarade u sledećim slučajevima:

Privremena sprečenost za rad kada se isplaćuje na teret poslodavca;

Privremena sprečenost za rad kada se isplaćuje na teret RFZO;

Za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog;

Za vreme porodiljskog odsustva.

Naknada zarade može biti manja od minimalne zarade u sledećim slučajevima:

• Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;
• Za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbedivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu;
• Odsustvovanje sa rada zbog privremenog udaljenja zaposlenog sa rada
• Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Slučajevi u kojima naknada zarade ne može biti manja od minirnalne zarade

Naknada zarade za vrerne privremene sprečenosti za rad – na teret poslodavca i na teret RFZO

Zaposleni koji je privremeno sprečen za rad do 30 dana, pravo na naknadu zarade ostvaruje u skladu sa člano. Zakona o radu i to:

• ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada – najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako zakonom nije drukčije određeno;
• ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću – u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako zakonom nije drukčije određeno.

U oba slučaja osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ali u zavisnosti od osnova privremene sprečenosti, zaposleni ostvaruje naknadu zarade u visini od najmanje 65% osnovice (bolest ili povreda van rada), odnosno u visini od 100% osnovice (povreda na radu ili profesionalna bolest), s tim što naknada zarade u oba slučaja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. To znači da se u ovom slučaju primenjuje minimalna cena rada koja važi u mesecu u kojem se vrši isplata nezavisno na koji obračunski period se ista odnosi.

Međutim, pored Zakona o radu, pravo na naknadu zarade koju zaposleni ostvaruje u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, uređuje i Zakon o zdravstvenom osiguranju kako za slučaj kada se naknada obezbeđuje na teret sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO), tako i za slučaj kada se ista obezbeđuje na teret sredstava poslodavca.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad:

• usled bolesti ili povrede van rada
• usled profesionalne bolesti ili povrede na radu
• zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
• zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini
• zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom
• zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi
• u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi,

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog prekida rada, odnosno  srnanjenja obirna rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Na osnovu Zakona o radu propisano je da za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, a koje traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u składu sa ovim zakonom.

Članak Vanredno povećanje minimalne cene rada 01. oktobra 2025. se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

(OBRAZAC PPP-PO)

Rok za izdavanje 31.01.2025. godine

Utvrđena je dužnost isplatioca prihoda na koje se plaća porez po odbitku, da obvezniku, prilikom svake isplate, kao i po isteku godine, izda obračun sa podacima o: bruto prihodu, troškovima, oporezivom prihodu, olakšicama, plaćenim doprinosima za socijalno osiguranje i plaćenom porezu.

• Napominjemo da je propisana prekršajna odgovornost za isplatiocakojima je propisan i rok za izdavanja potvrde o plaćenom porezu po odbitku. Naime, propisano je da je poreski obveznik, odnosno poreski platilac dužan da licu za koje je platio porez po odbitku izda potvrdu koja sadrži podatke o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do 31. januara godine koja sledi godini u kojoj je plaćen porez po odbitku. Napominjemo da isplatilac prihoda koji licu za koje je platio porez po odbitku ne izda potvrdu najkasnije do 31. januara godine koja sledi godini u kojoj je plaćen porez po odbitku kao i novčane kazne za pravno lice (od 100.000 do 2.000.000 dinara), odgovorno lice u pravnom licu (od 10.000 do 100.000 dinara) i preduzetnika (od 50.000 do 500.000 dinara).

U skladu sa iznetim, svaki ispiatilac prihoda koji je u periodu od 1. januara do 31. decembra 2024, godine platio porez po odbitku, dužan je da licu za koje je ptatio porez po odbitku izda potvrdu koja sadrži podatke o plaćenom porezu po odbitku i to najkasnije do 31. januara 2025. godine.

Odredbama Pravilnika propisana je sadržina Potvrde o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku za 2024 godinu, kao i njen obrazac, odnosno Obrazac PPP-PO (koji čini sastavni deo Pravilnika). Pravilnikom je propisano da je isplatilac prihoda koji Poreskoj upravi podnosi pojedinačnu poresku prijavu u obavezi da licu za koje je platio porez po odbitku izda Potvrdu o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku na Obrascu PPP-PO, koja sadrži podatke o plaćenom porezu po odbitku najkasnije do 31. januara godine koja sledi godini u kojoj je plaćen porez po odbitku

Izdavanje Potvrde o placením porezima i doprinosima po odbitku ima za svrhu da omogući fizičkom licu – primaocu prihoda da raspolaże tačnim podacíma o ostvarenom prihodu i plaćenim porezirna i doprinosima u određenoj godini, što je posebno značajno za ona fizička lica koja ostvaruju veće prihode i koja su potencijalni obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana i/ili imaju pravo na povraćaj više plaćenih doprinosa jer su uplatili doprinose na osnovicu koja je Víša od najviše zakonom propisane osnovice.

Napomene u vezi iskazivanja padataka u Obrascu PPP-PO o zaradi kvalifikovanog novozaposlenog lica

U prethodnom periodu, postavilo se pitanje na koji način se iskazuju podaci u 3. delu Obrasca PPP-PO, odnosno podaci o iznosu plaćenog poreza i plaćenih doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: PIO) za zarade kvalifikovanih novozaposlenih lica za koja je poslodavac ostvario pravo na olakšicu u skladu sa članom Zakona o doprinosima.

Naime, poslodavac koji je ostvario pravo na olakšicu, obračunao je i od bruto zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica je obustavio iznos poreza na zarade kao i iznos doprinosa za PIO (koji se plaća na teret zaposlenog) prema opštim pravilima, odnosno na isti način kao i za druge zaposlene za koje ne koristi oslobođenje.

Praktično, iz bruto zarade zaposlenog poslodavac je obustavio obračunati iznos poreza na zarade i doprinosa za PIO i za taj iznos je umanjena bruto zarada zaposlenog. Međutim, porez na zarade kao i doprinose za PIO koje je obustavio do zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica poslodavac nije platio u celosti na propisani uplatni račun javnih prihoda već deo (u procentu koji ostvaruje kao pravo na oslobođenje) zadržava za sebe kao olakšicu Doprinos za PIO, za kvalifikovano novozaposleno lice za koje poslodavac ostvaruje pravo na oslobođenje od plaćanja, plaća se iz budžeta Republike.

Naime, sa aspekta zaposlenog, obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se plaćaju na teret zaposlenog su obračunati i u celosti obustavIjeni od zarade zaposlenog, odnosno sa aspekta zaposlenog ove obaveze su i plaćene. Sa druge strane, zbog korišćenja prava na oslobođenje, poslodavac ove obaveze nije platio, odnosno nije ih platio u celosti.

Praktično, iznos poreza na zarade i doprinosa za PIO za kvalifikovana novozaposlena lica za koja je poslodavac ostvario olakšicu u skladu sa Zakonom, unosi se u 3. deo Obrasca PPP-PO (u kolone pod red. br. 3.5. – porez, 3.6. – doprinosi na teret primaoca prihoda, 3.7. – doprinosi na teret isplatioca prihoda), kao da su ovi iznosi i plaćeni u celosti, nezavisno što je poslodavac ostvario pravo na olakšicu.

Smatramo da se stav zauzet u citiranorn mišljenju Ministarstva finansija može primeniti i kada je reč o popunjavanju Obrasca PPP-PO za zaposlene za koje poslodavac ostvaruje druge olakšice a koje se ostvaruju po istom principu kao što su olakšice po osnovu isplate zarade novozaposlenom licu, zatim olakšice po osnovu zarade zaposlenih na poslovima istraživanja i razvoja u skladu sa članovima Zakona.

Članak Obaveza izdavanje potvrde o plaćenim porezima i doprinosima po odbitku za 2024. godinu se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Od 1. marta 2020. godine u primeni su odredbe Zakona o porezu na dohodak građana, uveden podsticaj za zapošljavanje lica koja su novonastanjeni obveznici na teritoriji RS

Ovaj podsticaj treba da motiviše fizička lica koja borave u inostranstvu, koja imaju posebno stručno obrazovanje i za čijim radom i iskustvom postoji potreba kod domaćih poslodavaca koja se ne može lako zadovoljiti na dornaćem tržištu rada, da se nastane na teritoriji RS i da zasnuju radni odnos sa domaćim poslodavcima.

Za razliku od drugih podsticaja za zapošljavanje, u ovom slučaju nije reč o pravu koje ostvaruje poslodavac u vidu olakšice – ostobađanja od plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijaino osiguranje (u celosti ili u delu) već je reč o podsticaju koji se sastoji u posebnom načinu utvrdivanja osnovice za obračun poreza na zarade kao i osnovice za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a koji bi se mogao primeniti ukoiiko novonastanjeni poreski obveznik zaključi ugovor o radu sa poslodavcem na teritoriji RS (kvalifikovanim poslodavcem).

Poseban način utvrđivanja osnovice za obračun poreza na zarade

Kada je o utvrđivanju osnovice za obračun poreza na zarade, ista se utvrduje na taj način što se prvo utvrdi poreska osnovica (bruto zarada se umanji za poresko oslobodenje koje je propisano Zakonom, sa napomenom da u toku 2025. godine ovo urnanjenje iznosi 28.423 dinara), a potom se ista umanji još za 70%.

U ovom slučaju, nije reč o neposrednom umanjenju iznose poreza na zarade  već se poreska obaveza umenjuje posredno jer se umanjuje poreska osnovica.

Umanjenje poreske osnovice predstavlja deo zarade koji novonastanjeni obveznik ostvari kod kvalifikovanog poslodavca a na koji se ne plaća porez na zarade.

Poseban način utvrđivanja osnovice za obračun doprinosa

U skladu sa Zakonom o doprinosima, osnovicadoprinosa i za zaposlene kao i za poslodavca umanjuje seu istom procentu kao i osnovica za obražun poreza na zarade, u visini od 70%. To znači da osnovicu za obračun doprinosa čini iznos zarade umanjen za 70%.

Kako se u ovom slučaju primenjuju odredbe Zakona o doprinosima koje uređuju primenu najniže mesečne osnovicedoprinosa (koja u 2025. godini iznosi 45.950 dinara) odnosno najviše mesečne osnovice doprinosa (koja u 2025. godini iznosi 656.425 dinara), osnovica doprinosa utvrđenana prethodno opisani nadin ne može biti utvrđena u iznosukoji je niži od najniže niti viši od najviše mesečne osnovicedoprinosa.

Kao jedan od uslova za korišćenje olakšice navodimo da jepropisan minimalni iznos zarade za novonastanjena lica, i tonajmanje u visini dve, odnosno tri prosečne mesečne zaradeu RS isplaćene, odnosno ostvarene u periodu za prethodnih 12 meseci počev od meseca septembra u tekuéoj godini, za koji period su objavljeni statistički podaci. Prema trenutno važećim podacima, a u zavisnosti od ispunjenosti uslova u pogledu radnog mesta i posebnog sturčnog obrazovanja, mesečna zarada novonastanjenog obveznika za 2025 godinu. propisano je da mora biti:

• Veća od 393.855,00 din za novonastanjenog obveznika koji u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, nije pretežno boravio na teritoriji RS odnosno
• Veća 262.570,00 din za novonastanjenog obveznika koji u momentu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem ima manje od 40 godina života, a koji je u periodu od 12 meseci koji prethode zaključenju ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem pretežno boravio van teritorije RS radi daljeg školovanja, odnosno stručnog usavršavanja.

Međutim, kao što smo napomenuli, umanjenje bruto zarade za 70% limitirano je iznosima najniže (45.950,00 din) i najviše (656.425,00 din) mesečne osnovice za obračun doprinosa.

Tako, kada je reč o primeni najniže mesečne osnovice doprinosa, zaključuje se da će umanjenjem 70% iznosa objavljene bruto mesečne zarade naovonastanjenog obveznika za 2025 godinu dobijena osnovica doprinosa po pravilu biti utvrđena u iznosu koji je značajno viši od najniže mesečne osnovice doprinosa.

393.855 din x 30%= 118.156,50 din > od 45.950,00 din

262.570 din x 30%= 78.771,00 din> 45.950,00 din

Kada je reč o primeni najviše mesečneosnovice doprinosa, treba imati u vidu da se nakon umanjenja bruto mesečne zarade za 70%, dobijeni iznos poredi saiznosom najviše mesečne osnovice doprinosa, pa će se pravo na umanjenje osnovice primenjivati samo ukoliko novonastanjeni obveznik ostvaruje u 2025. godini mesečnu brutozaradu manju od 2.188.083,33 dinara (2.188.083,33 x 30% = 656.425 dinara), dok će za zaradu ostvarenu preko navedenog iznosa doprinosi uvek biti plaćeni na iznos najviše mesečne osnovice doprinosa, pa u tom smislu neće biti ostvareno pravo na umanjenje osnovice za plaćanje doprinosa.

U ovom slučaju,pored (posrednog) urnanjenja obaveze po osnovu doprinosa koji se plaćaju na teret zaposlenog, dolazi i do umanjenjaobaveze po osnovu doprinosa koji se plaćaju na teret poslodavca, pa u tom smislu, možemo doći do zaključka i da ova posebna mera utiče na umanjenje ukupnog troška poslodavca prilikom isplate zarade novonastanjenom obvezniku.

Pravo na umanjenje osnovice doprinosa može da se ostvari za onog novonastanjenog obveznika koji ispunjava uslov da se smatra osiguranikom saglasno zakonima kojma se uređuje obavezno socijalno osiguranje, kao i za potrebe primene ugovora o socijainom osiguranju koje RSprimenjuje sa drugim državama.

Uslovi za umanjenje osnovice poreza na zarde I doprinosa za obavezno socijalno osiguranje

Odredbama Zakona propisani su opšti uslovi zaprimenu prava da se na poseban načn utvrdi osnovica za obračun poreza na zarade iosnovica doprinosa za socijalno osiguranje.Ovo pravo,  može da se primeni samo prilikom isplatezarade licu koje ima status novonastanjenog obveznika, akoju ovo lice ostvaruje po osnovu radnog odnosa koji jezasnovalo na teritoriji RS na neodređeno vreme sakvalifikovanim poslodavcem, i to na radnom mestu za kojepostoji potreba da lice ima posebno stručno obrazovanje iza kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti nadomaćem tržištu rada.

Lica koja irnaju status novonastanjenog obveznika

Možemo razlikovati dve vrste novonastanjenih obveznika.

1. Sa jedne strane, novonastanjenim obveznikom smatra se obveznik koji u periodu od 24 meseca koji prethodi danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, nije pretežno boravio na teritoriji RS

Pravilnika propisano je da, u ovom slučaju, period boravka novonastanjeni obveznik koji zasniva radni odnos sa kvalifikovanim poslodavcem dokumentuje tako što kvalifikovanom poslodavcu dostavlja jednu Od sledećih isprava, i to:

• potvrdu o promeni prebivališta, odnosno boravišta u Republici, izdatu od nadležnog organa u Republici, iz kojese može utvrditi da to lice u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, nije imalo prebivalište, odnosno boravište na teritoriji RS; ili
• potvrdu o prebivalištu ili boravištu u drugoj državi, izdatu od nadležnog organa druge države, ili izvod iz odgovarajućeg registra stranog nadležnog organa, iz koje se može utvrditi da je to lice u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, imalo prebivalište ili boravište u drugoj državi; ili
• potvrdu stranog poslodavca o radnom odnosu u drugoj državi i radu na teritoriji druge države, iz koje se rnože utvrditi da je to lice u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem radilo kod tog stranog poslodavca na teritoriji druge države; ili
• dokaz nadležnog organa socijalnog osiguranja druge države iz kojih se može utvrditi da je to lice u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem bilo osiguranik po propisima te druge države.

Novonastanjeni obveznik pored jedne od navedenih isprava, kvalifikovanom poslodavcu sa kojim zasniva radni odnos dostavlja i pisanu izjavu kojom to lice potvrđuje da je u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem pretežno boravilo na teritoriji jedne ili više drugih država, a ta izjava mora sadrži i podatke o državi, odnosno državama u kojima je boravilo, i da to lice neprekidno ili sa prekidima nije boravilo na teritoriji RS više Od 366 dana u periodu od 24 meseca koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem.

1. U skladu sa Zakonom, novonastanjenim obveznikom smatra se i obveznik koji je u momentu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem mlađi od 40 godina života, a koji je u period u od 12 meseci koji prethode zaključenju ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem pretežno boravio rije RS radi daljeg školovanja, odnosno stučnog usavršavanja

Članom Pravilnika propisano je da, u ovom slučaju, period boravka novonastanjeni obveznik koji zasniva radni odnos sa kvalifikovanim poslodavcem dokumentuje tako što kvalifikovanom poslodavcu dostavlja jednu od sledećih isprava, i to:

• potvrdu o promeni prebivališta, odnosno boravišta u RS, izdatu od nadležnog organa u Republici, iz koje se može utvrditi da to lice u periodu od 12 meseci koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, nije imalo prebivalište, odnosno boravište na teritoriji Republike; ili
• potvrdu prebivalištu ili boravištu u drugoj državi, izdatu od nadležnog organa druge države ili izvod iz odgovarajućeg registra stranog nadležnog organa iz koje se može utvrditi da je to lice u period od 12 meseci koje prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem, imalo prebivalište ili boravište u drugoj državi.

Pored jedne od navedenih isprava, novonastanjeni obeznik u ovom slučaju, kvalifikovanom poslodavcu sa kojim zasniva radni odnos dostavlja i :

• pisanu izjavu kojom to lice potvrđuje da je u periodu od 12 meseci koje prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem pretežno boravilo na teritoriji druge države, a ta izjava sadrži i podatke o državi, odnosno državama u kojima je boravilo, i da je to lice neprekidno ili sa prekidima nije boravilo na teritoriji RS više od 183 dana u period od 12 meseci koji prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem.
• Uverenje, dipomu ili potvrdu o završenom srednjem ili visokom obrazovanju ili završenim postdiplomskim studijama ili studijama prvog, drugog ili trećeg stepena u drugoj državi ili potvrde o drugom vidu stručng usavršavanja u drugoj državi, zbog čega je neprekidno ili sa prekidima boravio van teritorije RS više od 183 dana u periodu od 12 meseci koje prethode danu zaključenja ugovora o radu sa kvalifikovanim poslodavcem.

Bez obzira na to o kojoj vrsti novonastanjenog obveznika je reč pravo na umanjenje osnovice ima samo onaj novonastanjeni obveznik koji se istovremeno sa zasnivanjem radnog odnosa ili u razumnom roku po zasnivanju radnog odnosa, nastanjuje na teritoriji RS i koji ispunjava uslov da se smatra njenim poreskim rezidentom po osnovu centra poslovnih i životnih interesa na teritoriji RS, kao injenim poreskim rezidentom za potrebe primene ugovora o izbeganju dvosturkog oprezivanja koje RS primenjuje sa drugim državama.

Radi dokazivanja ispunjenosti ovog uslova, u skladu sa Pravilnikom novonastanjeni obveznik koji zasniva radni odnos sa kvalifikovanim poslodavcem dotavlja sledeće:

1. Dokaz o sopstvenom pravu svojine ili pravu svojine članova njegove porodice na nepokretnosti za stanovanje ili zakupu nepokretnosi za stanovanje na teritoriji RS
2. Pisanu izjavu kojom to lice potvrđuje da se u periodu 183 dana pre zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem do isteka 183 dana po zaključenju tog ugovora, nastanio na teritoriji RS zajedno sa supružnikom i decom, sa namerom da na teritoriji RS boravi 183 ili više dana u bilo kom periodu od 12 meseci posle zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem u period ostvarivanja prava na umanjenje poreske osnovice.
3. Uverenje o prebivalištu odnosno boravištu u RS za lice koje je državljanin RS, izdato od nasležnog Organa RS koje novonastanjeni obveznik prvi put dostavlja poslodavcu u roku od 180 dana od dana zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, a nakon toga u period ostvarivanja prava na umanjenje poreske osnovice dostavlja najmanje jednom u period od 12 meseci.
4. Dokaz o odobrenom privremenom boravku ili odobrenom stalnom nastanjenju na teritoriji RS za lice koje je strani državljanin, kao i takav dokaz za supružnika i decu, izdato od nadležnog organa u RS za period tokom ostvarivanja prava na umanjenje poreske osnovice koji novonastanjeni obveznik prvi put dostavlja poslodavcu u roku od 180 dana od dana zaključenja ugovora o radu sa poslodavcem, a nakon toga u period ostvarivanja prava na umanjenje poreske osnovice dostavlja najmanje jednom u period od 12 meseci.

Zasnivanje radnog odnosa sa kvalifikovanim posłodavcem

Osim da je reč o novonastanjenom obvezniku, radi primene posebnog načina utvrđivanja osnovice, potrebno je da budu ispunjeni i drugi uslovi i to da novonastanjeni obveznik ostvaruje zaradu po osnovu radnog odnosa:

koji je zasnovao na neodređeno vreme,

• sa kvalifikovanim posłodavcem,

na radnom mestu za koje postoji potreba da lice ima posebno stručno obrazovanje i za kojim postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu rada.

Radni odnos na neodređeno vreme

Odredbama Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu može zaključiti na neodređeno ili određeno vreme.

U składu sa Zakonom o radu, ugovor o radu kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme. Međutim, kada je trajanje radnog odnosa unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenogposła ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba, posłodavac može sa zaposlenim da zaključi i ugovor o radu na određeno vreme.

Poseban način utvrđivanja osnovice za obračun poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, može se primeniti samo prilikom isplate zarade licu koje ima status novonastanjenog obveznika, a koju ovo lice ostvaruje po osnovu radnog odnosa koji je zasnovało na teritoriji RS na neodređeno vreme, sa kvalifikovanim poslodavcem.

Odredbama Zakona nije propisan uslov da se novonastanjenim obveznikom smatra isključivo državljanin RS što znači da se novonastanjenim obveznikom može smatrati i lice koje je strani državljanin. lpak, u vezi sa primenom ovog uslova (zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme), postavlja se pitanje da li strani državljanin, kao novonastanjeni obveznik, može da zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme sa kvalifikovanim posłodavcem. Strani državljanin sa posłodavcem po pravilu zaključuje ugovor o radu na određeno vreme imajući u vidu da je i trajanje radnog odnosa u ovom slučaju unapred određeno objektivnim razlogom- istekom roka na koji je izdata dozvola za rad.  Upravo je posebno uređen slučaj trajanja ugovora o radu na određeno koji poslodavac zaključuje sa strancem. Po ovom Zakonu propisano je da ugovor o radu na određeno vreme može da se zaključi sa strancem na osnovu dozvole za rad u skladu sa Zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola. Ministarstvo rada je dalo mišljenje kojom strani državljanin ne može zasnivati radni odnos na neodređeno vreme, odnosno radni odnos koji je strani državljanin zasnovao na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Po našem mišljenu Poslodavac može da zaključi ugovor o radu na neodeđeno vreme sa strancem ali pod uslovom da u ugovoru piše da vreme prijave traje koliko i izdata dozvola za rad.

Kvalifikovani poslodavac

Jedan od uslova za primenu ovog podsticaja je i to da je novonastanjeni obveznik zaključio ugovor o radu, na neodređeno vreme, sa kvalifikovanim posłodavcem.

Kvalifikovani poslodavac je poslodavac koji je rezident Republike i koji se, u smislu odredaba zakona kojim se uređuje porez na dobit pravnih lica, ne može smatrati povezanim licem sa poslodavcem kod koga je novonastanjeni obveznik prethodno bio zaposlen.

Poslodavac koji zasniva radni odnos sa novonastanjenim oveznikom, od tog obveznika pribavlja pisanu izjavu kojom to lice potvrđuje da pre zasnivanja radnog odnosa sa poslodavcem nije bio u random odnosu, ili ako je bio u random odnosu kod jednog ili više poslodavaca pribavlja pisanu izjavu u kojoj lice navodi pun naziv i sedište svakog poslodavca idržavu čiji je poreski obveznik poslodavac kod koga je bio u radnom odnosu tokom perioda rada u drugoj zemlji.

Period u kojem može da se ostvari pravo na podsticaj

Pravo na umanjenje osnovica može da se ostvari za period od 5 godina od dana zaključenja ugovora o radu, ukoliko su ispunjenji uslovi koji se odnose na radno mesto, odnosno na novonastanjenog oveznika tokom tog perioda, nezavisno od promene poslodavca.

Novonastanjeni obveznik ovo pravo ostvaruje počevši od prve zarade isplaćene za mesec u kome su od nadležnog organa pribavljeni dokazi o ispunjenosti uslova što znači da novonastanjeni obveznik ne može da ostvari pravo na umanjenje osnovica po osnovu zarada koje su mu isplaćene pre pribavljena dokaza o ispunjenosti uslova za korišćenje olakšice.

Novonastanjeni obveznik rnože ostvariti pravo na urnanjenje osnovice i u slučaju promene kvalifikovanog poslodavca. Ova mogućnostje dozvoljena čak i u slučaju kada novonastanjeni obveznik zaključi ugovor o radu sa jednim kvalifikovanim poslodavcem kod koga tokom trajanja radnog odnosa ne koristi pravo na umanjenje osnovice (po osnovu zarade novonastanjenog obveznika), pa nakon prestanka radnog odnosa kod tog kvalifikovanog poslodavca novonastanjeni obveznik zaključi ugovor o radu sa drugim kvalifikovanim poslodavcem. Ukoliko su ispunjeni uslovi za korišćenje olakšice, pravo na umanjenje osnovice može da se ostvari kod tog drugog kvalifikovanog poslodavca, kao i kod svakog narednog kvalifikovanog poslodavca sa kojim novonastanjeni obveznik zaključi ugovor o radu.

Članak Podsticaj za lica koja su novonastanjeni obveznici na teritoriji Republike Srbije se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Za isplatu lične zarade mogli su da se opredele svi preduzetnici koji porez na prihod od samostalne delatnosti plaćaju na stvarno ostvareni prihod od samostalne delatnosti, odnosno koji vode poslovne knjige. Počev od 1.1.2018. godine, za isplatu lične zarade mogu da se opredele samo preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik, a ne i preduzetnik drugo lice.

Kako se može zaključiti, za isplatu lične zarade ne može da se opredeli preduzetnik drugo lice, bez obzira što vodi poslovne knjige i porez na prihod od samostalne delatnosti plaća prema stvarnom prihodu (oporeziva dobit).

lz navedenog proizilazi da preduzetnik sam, u skladu sa svojim poslovnim i finansijskim mogućnostima određuje mesečni iznos koji će isplaćivati kao ličnu zaradu, bez ikakvih ograničenja u pogledu visine tog iznosa, što znači da taj iznos može biti niži i od minimalne zarade, uz napomenu da doprinosi za obavezno socijalno osiguranje moraju biti obračunati i plaćeni najmanje na najnižu mesečnu osnovicu, odnosno najviše na najvišu mesečnu osnovicu za obračun i plaćanje doprinosa. Praktično, nakon što se preduzetnik opredeli da isplaćuje ličnu zaradu, donosi i odluku o mesečnom iznosu lične zarade. Odluku može donositi svakog meseca (ukoliko preduzetnik isplaćuje ličnu zaradu u različitim iznosima iz meseca u mesec), ili za više meseci (tri meseca, šest meseci, godinu dana i sl.)

Određivanjem visine lične zarade, preduzetnik može da utiče i na visinu osnovice za obračun i plaćanje doprinosa po osnovu obavljanja samostalne delatnosti. Model plaćanja doprinosa za obavezno socijalno osiguranje isplatom lične zarade preduzetnik ima značajne prednosti, u odnosu na model plaćanja doprinosa na oporezivu dobit. Te prednosti su naročito značajne za one delatnosti koje se odlikuju visokim neto rezultatom poslovanja. Naime, preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća samo na iznos isplaćene lične zarade, odnosno najmanje na najnižu mesečnu osnovicu za obračun i plaćanje doprinosa, ukolikoje isplaćena lična zarada niža od zakonom propisane najniže osnovice doprinosa, dok na oporezivu dobit, ma kolika ona bila, plaća samo 10% poreza na prihod od samostalne delatnosti. Nasuprot tome, kod modelplaćanja doprinosa na oporezivu dobit, preduzetnik obračunava doprinose na celokupan iznos ostvarene dobiti, do iznosa najviše mesečne, odnosno godišnje osnovice za obračun i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Obaveštenje o isplati lične zarade

Preduzetnik koji se opredeli za isplatu lične zarade, dužan je da u elektronskom obliku, preko portala Poreske uprave, dostavi obaveštenje o svom opredeljenju da vrši isplatu lične zarade.

Preduzetnik o svom opredeljenju za isplatu lične zarade obaveštava Poresku upravu elektronskim putem do 15. decembra tekuće godine za period od 1. januara godine koja sledi, obveznik koji zaključno sa 15. decembrom tekuće godine još uvek ima status preduzetnika paušalca, nema mogućnost da se opredeli za isplatu lične zarade u narednom poreskom periodu. Dakle, obveznik koji gubi status preduzetnika paušalca i stiče status preduzetnika (koji vodi poslovne knjige), počev od 1. januara 2025. godine, nema moguénost da u 2025. godini vrši isplatu lične zarade, već je dužan da porez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje plaća na oporezivu dobit, samooporezivanjem, podnošenjem poreske prijave PPDG-IS. Ovaj obveznik će, ukoliko to bude želeo, moći da podnese Obaveštenje o isplati lične zarade do 15. decembra 2025. godine, za period od 1. januara 2026. godine.

Npr.Preduzetnici koji su izgubili pravo na paušalno oporezivanje počev od 1. jula 2024. godine jer su u prethodnih šest meseci ostvarili promet veći od 6.000.000 dinara pa im je rešenjem poreskog organa naloženo vodenje poslovnih knjiga, kao i preduzetnici koji su u bilo kom trenutku tokom 2024. godine, iz bilo kog razloga (ulazak u sistem PDV, promena pretežne delatnosti), izgubili pravo na paušalno oporezivanje, do kraja 2024. godine doprinose plaćaju na oporezivu dobit, samooporezivanjem, podnošenjem poreske prijave PPDG-IS. Medutim, ovi obveznici imaju mogućnost da do 15. decembra 2024. godine Poreskoj upravi podnesu Obaveštenje da su se opredelili da od 1. januara 2025. godine vrše isplatu lične zarade i na taj nadin plaćaju doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Iz svega navedenog proizilazi da se obveznik ne može opredeliti za isplatu ližne zarade u poreskom periodu u kome je izgubio status preduzetnika paušalca i prešao na vodenje poslovnih knjiga, već to može učniti samo za naredni period, u odnosu na period u kom je izgubio status preduzetnika paušalca.

Sve napred navedeno, prema našim saznanjima, predstavlja i zvaničan stav Poreske uprave, koji glasi: „Preduzetnik i preduzetnik poljoprivrednik može da se opredeli za isplatu lične zarade, najkasnije do 15. decembra tekuée godine za period od 1. januara naredne godine.“

Iz citiranih odredbi ZPDG, nedvosmisleno proizilazi da obveznik u momentu opredeljenja za isplatu lične zarade mora imati status preduzetnika, kao i da se za isplatu lične zarade može opredeliti samo za naredni poreski period, u odnosu na period u kom podnosi obaveštenje o isplati lične zarade.

Članak Opredeljenje preduzetnika za isplatu lične zarade se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Posłodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, zaposlenom da isplati otpremninu zbog proglašenja zaposlenog kao tehnološki višak.

Visina otpremnine utvrđuje se opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod posłodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod posłodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene posłodavca , kao i kod povezanih lica sa posłodavcem u składu sa zakonom.

Promena vlasništva nad kapitałom ne smatra se promenom posłodavca u smislu ostvarivanja prava na otpremninu u składu sa ovim članom.

Zaposleni ne može da ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji mu je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog posłodavca.

Za isplatu otpremnine osnovicu čini zbir sledećih perioda:

• za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu;
• vreme provedeno u radnom odnosu kod posłodavca prethodnika u slučaju statusne promene i promene posłodavca, kao i kod povezanih lica sa posłodavcem u składu sa zakonom; i

period rada proveden kod posłodavca

Međutim, opštim aktom posłodavac može da utvrdi veći iznos otpremnine po godini staža (veći procenat od prosečne zarade zaposlenog po godini staža, npr. 40% ili 80% od prosečne zarade zaposlenog ili čak celu zaradu zaposlenog po godini staža).

Zaradom zaposienog, na osnovu koje se utvrđuje visina otpremnine, smatra se prosečna mesecna zarada zaposienog isplaćena za posiednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

Poslodavac može svojim opštim aktom ili ugovorom o radu da utvrdi i veće pravo zaposlenog na otpremninu kod otkaza ugovora o radu od strane poslodavca zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog od prava utvrđenog Zakonom o radu.

Iznos otpremnine koji se isplaćuje zaposlenom preko neoporezivog iznosapredstavlja druge prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji se oporezuju na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana po kome se ostalim prihodima, u smislu ovog zakona, smatraju i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica a naročito primanja iz člana 9. ovog zakona iznad propisanih neoporezivih iznosa.

Oporeziv iznos čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda.

Porez na drugi prihod se obračunava i plaća po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto oporezivi prihod, bez umanjenja normiranih troškova.

Rok za isplatu otpremnine

Otpremnina bi trebalo da se isplati zaposlenom pre prestanka radnog odnosa ili istovremeno sauručenjem rešenja o otkazu ugovora o radu, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa u składu sa Zakonom o radu, po kome je poslodavac dužan da isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Međutim, u praksi se često događa situacija da posłodavac nema dovoljno sredstava za isplatu otpremnine pa se poslodavac i zaposleni sporazumeju da se otpremnina isplaćuje zaposlenom u ratama, a zaposleni potpiše pismenu izjavu da je saglasan sa takvim načinom isplate otpremnine.

UTVRĐIVANJE PROSEČNE ZARADE

U vezi utvrđivanja prosečne zarade zaposlenog za prethodna tri meseca pre otkaza ugovora o radu, u praksi je najčešće pitanje kako utvrditi tromesečni prosek u slučaju kada je zaposleni odsustvovao sa rada u ta tri meseca ili je delimično odsustvovao. U tom slučaju, osnovica za obračun otpremnine za zaposlenog koji u prethodna tri meseca nije imao efektivne sate rada, je ugovorena osnovna zarada, koju bi primio da je radio, uvećana za minuli rad.

VISINA OTPREMNINE

Kao što smo prethodno rekli, visina otpremnine kod otkaza ugovora o radu od strane poslodavca zbog prestanka potrebe za radom zaposlenog (tehnološki višak) utvrđuje se na osnovu godina rada utvrđenih prema Zakonu o radu i jedne trećine prosečne mesečne zarade zaposlenog isplaćene za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina, po godini rada.

U vezi toga, najviše nedoumica u vezi sa isplatom otpremnine stvara pojam „isplaćena zarada”- da li je to neto ili bruto zarada? Odgovor na pitanje šta se smatra „isplaćenom zaradom” dalo je ministarstvo za rad koje je nadležno za tumačenje. Prema mišljenjima nadležnog ministarstva termin „isplaćenje zarade„odnosi se na zaradu koja u sebi sadrži porez i doprinose.

Pod zarodom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca, koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina  Ikoja sadrži porez i doprinose koji se ispaćaju iz zarade.

Mogućnost isplate otpremnine kod više poslodavaca

Zaposleni ne može cla ostvari pravo na otpremninu za isti period za koji je već isplaćena otpremnina kod istog ili drugog poslodavca.

Sasvim je moguće da je zaposleni kod nekih od navedenih poslodavaca već primio otpremninu zbog tehnološkog viška. Te godine za koje je zaposleni ostvario pravo na otpremninu, ne uzimaju se za obračun otpremnine pri prestanku radnog odnosa zbog tehnološkog viška kod aktuelnog poslodavca.

Takođe ako je zaposleni već bio u radnom odnosu kod aktuelnog poslodavca kod koga mu je zbog tehnološkog viška prestao odnos kojom prilikom mu je isplaćena otpremnina, sada kada je ponovo u radnom odnosu kod istog poslodavca i ponovo mu radni odnos prestaje zbog tehnološkog viška, kod utvrđivanja visine otpremnine ne uzimaju se godine rada za koje je u ranijern periodu primio otpremninu kod ovog poslodavca.

Prekršajna odgovornost

Ako se zaposlenom uskrati pravo na otpremninu za tehnološki višak u skladu sa Zakonom o radu ,ugovorom o radu može se kazniti, i to:

• poslodavac sa svojstvom pravnog lica – novčanom kaznom od 400.000,00 do 1.000.000,00, a odgovorno lice u pravnom licu odnosno zastupnik pravnog lica – novčanom kaznom od 20.000,00 do 40.000,00 dinara
• preduzetnik – novčanom kaznom od 000 do 300.000 dinara

Zastarelost novčanog potraživanja

Zakonom je uređeno da sva novčana potraživanja iz radnog odnosa, kao što su zarada, naknada zarade i druga primanja (među koja se ubraja otpremnina za tehnološki višak), zastarevaju u roku od tri godine od dana nastanka obaveze. Kao dan nastanka obaveze, kada je u pitanju otpremnina, smatra se dan prestanka radnog odnosa ili dogovoreni rok za isplatu.

Članak Otpremnina pri prestanku radnog odnosa zbog tehnološkog viška se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Posłodavac je dužan da isplati zaposlenom, u składu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Prema navedenom, zaposleni može da ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju samo kada mu radni odnos prestaje zbog ostvarivanja prava na penziju, nezavisno koju vrstu penzije ostvaruje – starosnu penziju, starosnu prevremenu, invalidsku penziju ili porodičnu penziju.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, pojedina prava i obaveze ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu, a pojedina koja su nedeljiva, ostvaruje u punom obimu. U tom smislu, ako zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju ima pravo na isplatu otpremnine najmanje u visini utvrđenom Zakonom najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa. Napominjemo da na obavezu poslodavca da isplati otpremninu zaposlenom kome radni odnosi prestaje radi ostvarivanja prava na penziju, ne utiče činjenica da li je zaposleni u ranom odnosu na određeno ili na neodređeno vreme.

Rok za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju

Kada je u pitanju odlazak u starosnu penziju, zaposlenom pre podnošenja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: PIO) zahteva za starosnu penziju treba da prestane radni odnos kod posłodavca, s obzirom da na dan predaje zahteva za starosnu penziju ne sme biti u radnom odnosu, o čemu je obavezan da uz zahtev za penziju dostavi i rešenje o prestanku radnog odnosa kao dokaz da nije u radnom odnosu. U ovom slučaju posłodavac isplaćuje zaposlenom otpremninu zbog odlaska u penziju na dan kada mu po rešenju prestaje radni odnos radi odlaska u penziju. Dakle, ne čeka se dobijanje rešenja o penzionisanju, s obzirom da je zakonom propisano, a i u samom rešenju o penzionisanju se obavezno unosi, da se pravo na starosnu penziju ostvaruje počev od datuma podnošenja zahteva za ostvarivanje starosne penzije, a to je praktično i dan prestanka radnog odnosa zaposlenom.

Ako zaposleni stiče pravo na starosnu penziju u periodu kada po nekom osnovu koristi pravo na neplaćeno odsustvo po kom osnovu mu miruju prava i obaveze kod posłodavca, znači da je odjavljen sa osiguranja i nije u tom momentu u radnom odnosu kod posłodavca. Nema smetnji da zaposleni kad ispuni uslove za starosnu penziju podnese zahtev za penzionisanje bez obzira što nije u radnom odnosu. Međutim, da bi ostvario pravo na otpremninu potrebno je da mu radni odnos kod posłodavca prestane radi odlaska u penziju, a u konkretnom slučaju radni odnos mu je prestao radi korišćenja neplaćenog odsustva. U ovom slučaju zaposleni nema pravo na otpremninu od posłodavca s obzirom da na dan podnošenja zahteva za penziju nije u radnom odnosu kod poslodavca. U ovorn slučaju da bi ostvario pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju potrebno je da pre podnošenja zahteva za penziju prekine mirovanje radnog odnosa, da se vrati na rad i zasnuje radni odnos kod posłodavca.

Kada je u pitanju odlazak u invalidsku penziju, zaposlenom ne prestaje radni sa podnošenjem zahteva za invalidsku penziju, štc se po zakonu i ne traži, s obzirom da nije izvesno da li su se Stekli uslovi za odobravanje invalidske penzije ili nisu, pa iz tih razloga zaposlenom prestaje radni odnos sa datumom kada poslodavac dobije rešenje od PIO da je zaposleni ostvario pravo na invalidsku penziju. Tog datuma poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenom radi odlaska u invalidsku penziju, i na dan prestanka radnog odnos mu isplaćuje i otpremninu.

Visina otpremnine utvrđena Zakonom i mogućnost isplate većeg iznosa

Kao što je napred navedeno, Zakonom o radu je propisan najniži iznos otpremnine kod odlaska u penziju na koju zaposleni ima pravo, a to je najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za posłove statistike.U skladu sa ovom odredbom Zakona o radu, poslodavac može svojim opštim aktom da utvrdi pravo zaposlenog na otpremninu radi odlaska u penziju u većem iznos od utvrdenog zakonom. U tom smislu, kada je pravilnikom o radu u trenutku ostvarivanja prava utvrđeno veće pravo zaposlenog u pogledu otpremnine za odlazak u penziju od zakonskog rešenja, posłodavac je dužan da primeni odredbe pravilnika o radu.

U vezi istog u praksi se često postavlja pitanje da Ii se pod pojmom „prosečna zarada” po zaposlenom isplaćena u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za statistike misli na bruto ili neto prosečnu zaradu.

Zakonom o radu kojim je utvrđeno da zaradu čini zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, što znači da se otpremnina zbog odlaska u penziju, prema našem mišljenju, utvrđuje u visini dve prosečne zarade u Republici objavljene u bruto iznosu.

Poslednji objavljeni podatak o prosečnoj bruto zaradi u Republici u avgustu 2024. godine iznosi 133.591 dinaraje poslednji objavljeni podatak u trenutku prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju, jer je to trenutak kada zaposleni i stiče pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju.Što znači da zaposleni kome prestale radni odnos zbog odlaska u penziju počev od 25. septembra  ima pravo na najmanji iznos otpremnine od 267.182 dinara.

U slučaju da poslodavac zaposlenom isplaćuje otpremninu kod odlaska u penziju upravo u visini iznosa koji je kao najniži utvrđen Zakonom o radu što istovremeno predstavlja neoporezivi iznos otpremnine (ceo iznos otpremnine izuzet ad oporezivanja) pa u tom smislu posłodavac nema obavezu da pre isplate otpremnine podnese poresku prijavu na Obrascu PPP-PD

Porez na dohodak građana ne plaća se na primanja ostvarena po osnovu otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom.Iznos otpremnine koji se ispłaćuje zaposlenom preko neoporezivog iznosa predstavlja druge prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Oporeziv iznos čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda.Porez na drugi prihod se obračunava i plaća po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto oporezivi prihod, bez umanjenja normiranih troškova.

Ukoiiko je posłodavac svojim opštim aktom utvrdio veće pravo zaposlenog na otpremninu od iznosa koji je propisan Zakonom o radu što istovremeno predstavlja i neoporeziv iznos iste, isplaćeni iznos otpremnine preko neoporezivog podleže obavezi plaćanja poreza na drugi prihod u składu sa čjanom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, Porez se plaća po stopi od 20% na osnovicu koju čini oporezivi bruto prihod (iznos otpremnine koji se ispiacuje umanjen za neoporezivi iznos iste), bez umanjenja normiranih troškova.

Članak Otpremnina pri odlasku u penziju se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Pravilnik o elektronskom fakturisanju, izmedu ostalog, propisan je i način i postupak evidentiranja prethodnog poreza u SEF-u, kao i sadržina Evidencije prethodnog poreza.

Podsećamo, poslednjim izmenama i dopunama Zakona o elektronskom koje su izvršene oktobra 2023. godine, a stupile na snagu 4. novembra 2023. godine, izmedu ostalog je propisana i obaveza evidentiranja prethodnog poreza u SEF. , što znaöi:

• za mesečne obveznike počev od poreskog perioda septembar 2024. godine (za koji se evidentiranje vrši do 10. oktobra), odnosno
• za tromeseëne obveznike PDV počev od poreskog perioda oktobar-decembar 2024. godine (za koji se evidentiranje vrši do 10. januara 2025. godine).

Način evidentiranja prethodnog poreza u SEF

S obzirom da se u Evidenciji prethodnog poreza podaci evidentiraju zbirno, sačnjava se jedna Evidencija prethodnog poreza za jedan poreski period.

Evidentiranje se vrši delom putem automatskog unosa podataka, a delom unosom od strane korisnika.

Prema Pravilniku, automatski unos podataka u Evidenciju prethodnog poreza vrši se po isteku poreskog perioda za koji se vrši elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, od 1. zaključno sa 10. u kalendarskom mesecu koji sledi tom poreskom periodu. Prilikom automatskog unosa evidentiraju se podaci sa stanjem na dan koji prethodi danu automatskog unosa. Prema tome, automatski unos podataka u Evidenciju prethodnog poreza neće se vršiti odmah (npr. kada obvezniku bude izdata e-faktura), već tek po završetku poreskog perioda, odnosno od prvog dana meseca koji sledi tom poreskom periodu, pa zaključno sa 10. danom tog meseca. Kako će se podaci automatski evidentirati sa stanjem na dan koji prethodi danu automatskog unosa, proizlazi da PDV u e-fakturama izdatim obvezniku na dan evidentiranja ili PDV iz pojedinadne evidencije koja je dobila status evidentirano na dan evidentiranja prethodnog poreza, neće biti automatski evidentiran u Evidenciji prethodnog poreza. Tako npr. ako obveznik evidentira prethodni porez 10. oktobra za septembar, automatski će biti evidentiran prethodni porez (onaj koji se inače evidentira automatski) sa stanjem na prethodni dan, tj. zaključno sa 9. oktobrom.

Podaci koji automatski unose u Evidenciju prethodnog poreza odnose na:

1) nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji od obveznika PDV – promet za koji je poreski dužnik isporučilac dobara, odnosno pružalac usluga, – to su konačna i avansna e-faktura i dokument o povećanju (tzv. knjižno zaduženje);

2) nabavke dobara i usluga u Republici Srbiji – promet za koji je poreski dužnik primalac dobara, odnosno usluga, i to: osnovicu i PDV iz pojedinačnih evidencija PDV za promet, povećanje i avans;osnovicu iz pojedinačnih evidencija PDV za smanjenje, uključujući i smanjenje avansa;

3) PDV plaćen za uvoz/dopremanje dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima.

Još jedna veoma bitna stvar u vezi sa načinom evidentiranja prethodnog poreza jeste da će se prethodni porez evidentirati  po vrsti dokumenata u kojem je prethodni porez iskazan. Podaci koji se odnose na nabavke od obveznika PDV – poreskog dužnika evidentiraju se zbirno, po izvorima – vrstama računa:

-elektronske fakture;
– fiskalni računi i
– drugi računi

Sa druge strane, podaci koji se odnose na nabavke od stranog lica ili obveznika PDV po osnovu kojih je poreski dužnik obveznik PDV – primalac (interno obračunati PDV) evidentiraju se zbirno, iz pojedinačnih evidencija PDV sačinjenih na osnovu internih računa:

– interni račun – strano lice i
-interni račun – obveznik PDV.

U Evidenciji prethodnog poreza iskazivaće se isključivo prethodni porez, tj. nabavke za koje je obračunat PDV (bilo na računu dobavljača, bilo da je obveznik interno obračunao PDV i evidentirao ga u Pojedinačnoj evidenciji ili je reč: o PDV plačenom kod uvoza dobara, odnosno plaćenoj PDV nadoknadi poljoprivredniku).

Podaci o nabavkama dobara i usluga čiji promet nije oporeziv PDV, neće se evidentirati u Evidenciji prethodnog poreza.

PDV za uvoz/dopremanje dobara

Deo Evidencije prethodnog poreza koji se odnosi na PDV za uvoz/dopremanje dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima, sadržaće podatke koji se odnose na PDV za uvoz/dopremanje dobara stavljenih u slobodan promet u skladu sa carinskim propisima (plaćeni PDV i plaćeni PDV koji se može odbiti kao prethodni porez po stopi od 20%, plaćeni PDV i plaćeni PDV koji se može odbif kao prethodni porez po stopi od 10%, ukupno plaćeni PDV i ukupno plaćeni PDV koji se može odbiti kao prethodni porez).

Ovi podaci unosiće se automatski, osim PDV koji se može odbiti kao prethodni porez, po stopama i zbirno, koji će unositi sam korisnik. To znači da će SEF biti povezan sa sistemom Uprave carina iz kojeg će preuzimati navedene podatke o plaćenom PDV.

Kod evidencije PDV plaćenog kod uvoza nije predviđeno iskazivanje osnovice niti podaci o smanjenju i povećanju PDV. Podaci o povećanju PDV će se,  iskazivati u ovom delu kao plaćeni PDV na uvoz dobara (posebno ako imamo u vidu da će se ovi podaci preuzimati automatski iz sistema Uprave carina), dok će se podaci o smanjenju PDV plaćenog na uvoz iskazivati u delu Evidencije prethodnog poreza u kojem se iskazuju podaci o smanjenju PDV.

Ispravke odbitka prethodnog poreza – povećanje/smanjenje

Deo Evidencije prethodnog poreza koji se odnosi na ispravke odbitka prethodnog poreza, sadržaće podatke o povećanju, odnosno smanjenju prethodnog poreza i to osnov i iznos ispravke.

Ono što je glavna karakteristika ovog dela evidencije jeste da se podaci o povećanju i smanjenju prethodnog poreza neće iskazivati zbirno za sva povećanja, odnosno smanjenja, već analitički po osnovu koji je doveo do povećanja ili smanjenja. Kako se podaci o povećanju i smanjenju prethodnog poreza u Obrascu POPDV iskazuju zbirno, početak evidentiranja prethodnog poreza u SEF će usloviti dodatno razdvajanje evidencija o povećanju i smanjenju prethodnog poreza po napred navedenim osnovima povećanja. U tom smislu su izvršene i izmene i dopune Pravilnika o PDV (evidencije o povećanju, odnosno smanjenju prethodnog poreza). Podaci u ovim delovima Evidencije prethodnog poreza unosiće se isključivo unosom od strane korisnika. Podaci o smanjenju prethodnog poreza iskazuju se samo u onim slučajevima kada je nastupila obaveza smanjenja prethodnog poreza u składu sa Zakonom o PDV, što podrazumeva da je obveznik u nekom prethodnom periodu imao pravo na odbitak prethodnog poreza i to pravo koristio.

Postupanje u slučaju kada je e-faktura izdata počev od 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom period

S obzirom da se Evidentiranje prethodnog poreza vrši najkasnije desetog dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši evidentiranje (npr. 10. oktobra za poreski period septembar 2024. godine), postavlja se pitanje kako obveznik postupa u slučaju da mu elektronska faktura za promet iz tog poreskog perioda bude izdata od 10. u mesecu koji sledi tom poreskom periodu, jer taj prethodni porez u tom slučaju neće biti evidentiran u Evidenciji prethodnog poreza. Takođe, u periodu od 10. u mesecu do isteka roka za predaju poreske prijave PDV može doći i do drugih promena koje se tiču evidentiranja prethodnog poreza u SEF-u.

Prema  Pravilniku, ako je elektronska faktura izdata u periodu od 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu u kojem je nastała poreska obaveza u składu sa Zakonom o PDV do isteka roka za predaju poreske prijave za taj poreski period ili je došlo do druge promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza, obveznik PDV koriguje elektronsko evidentiranje prethodnog poreza iskazivanjem odgovarajućih podataka u Evidenciji prethodnog poreza.

Prema tome, u slučaju da se dogode ovakve promene nakon isteka roka za evidentiranje prethodnog poreza, obveznik koriguje Evidenciju prethodnog poreza. Nakon korigovanja, Evidencija prethodnog poreza stiče status „korigovano”

Prema Pravilniku, korigovanje elektronskog evidentiranja prethodnog poreza vrši se u roku za podnošenje poreske prijave za poreski period u kojem je došlo do promene koja ima uticaj na elektronsko evidentiranje prethodnog poreza.

Prema tome, ako npr. od 10. oktobra dođe do promene koja se tiče evidentiranja prethodnog poreza za septembar 2024. godine (npr. obvezniku bude izdata e-faktura za promet izvršen u septembru ili dođe do neke druge promene), obveznik ima rok za korigovanje Evidencije prethodnog poreza u składu sa tom promenom do isteka roka za predaju PDV prijave za oktobar 2024. godine, tj. do 15. novembra 2024. godine.

Članak Izmena i dopuna pravilnika o elektronskom fakturisanju se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Pravilnik o izmenamai dopunama Pravilnika o elektronskom fokturisanju koji je objavljen u „SI. glasnik 02.08.2024. godine, a primenjivaće se od 1. septembra 2024. godine.

– za mesečne obveznike počev od poreskog perioda septembar 2024 godine

– za tromesecne obveznike počev od poreskog perioda oktobar-decembar 2024 godine

Pravilnikom su izvrsene brojne izmene  od kojih su najznačajnije:

-obaveza opredeljivanja statusa subjrkta u pogledu toga da li je obveznik PDV ili ne

-nove poreske kategorije S10 I S20 , osnosno AE10 I AE20

-propisna je obaveza izdavanja posebne e-fakture za promet građevinskih objekata

– izvršene su brojne izmene kod Pojedinačne i Zbirne evidencije PDV i propisan novi naöin evidentiranja podataka o smanjenju i povećnju osnovice i PDV po osnovu naknadne izmene osnovice i PDV i po osnovu storniranja e-faktu ili drugog dokumenta,

– propisan je način evidentiranja prethodnog poreza i sadžriina Evidencije prethodnog poreza.

Ostale izmene i dopune

U Pravilniku precizirano je da se kao prilog uz e-fakturu mogu dostaviti i otpremnice i prevozna dokumenta koja je od značaja za izdavaoca, primaoca ili druge zainteresovane strane, ali to ne znaä da postoji obaveza dostavljanja ove dokumentacije kao priloga uz e-fakturu.S tim u vezi ukazujemo da nedostavljanje priloga uz e-fakturu ne bi trebalo da predstavlja razlog za odbijanje e-fakture (što se u praksi testo dešava), jer e-faktura nije neispravna ako uz nju nije dostavljen prilog (prilozi se mogu dostaviti i na druge načne, izvan SEF-a).

Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o elektronskom fakturisanju , između ostalog, propisane su brojne novine koje se odnose na sadržinu Pojedinačne i Zbirne evidencije PDV, kao i novine koje se odnose na način iskazivanja podataka u ovim evidencijama.

Na samom početku bitno je napomenuti se predmetnim izmenama kod Pojedinačne i Zbirne evidencije PDV ne menjaju osnovna pravila vezana za evidentiranje podataka u PDV evidencijama u Sistemu elektronskih faktura (dalje: SEF). Drugim rečima, opšta pravila koja propisuju kada se PDV evidentira u evidencijama SEF, kao i pravila koja propisuju u kojim slučajevima se PDV evidentira u Zbirnoj evidenciji, a u kojim u Pojedinačnoj evidenciji PDV, a koja su propisana su Zakonom o elektronskom fakturisanju ona ostaju  istadok se eventualno ne izmeni taj zakon.

Rok za evidentiranje PDV u Pojedinačnu, odnosno Zbirnu evidenciju PDV ostaje nepromenjen (deset dana po isteku poreskog perioda). Međutim, novim stavom  Pravilnika o elektronskom fakturisanju precizirano je da preclmetni rok ističe 10. dana kalendarskog meseca koji sledi poreskom periodu za koji se vrši elektronsko evidentiranje obračuna PDV.

Prema našem mišljenju, da rok za evidentiranje PDV u Pojedinačnu, odnosno Zbirnu evidenciju, ističe desetog dana kalendarskog meseca bez obzira da li on pada na neradan dan. (npr ako 10 pada u nedelju ne može da se evidentira u ponedeljak 11-tog već mora u nedelju).

Izmene u Pojedinačnoj evidenciji PDV-a

Elektronsko evidentiranje poreza na dodatu vrednost vrši se pojedinačno, po svakoj obavezi, iskazivanjem podataka o osnovici, poreskoj stopi i obračunatom porezu na dodatu vrednost, i to za:

1)  promet dobara i usluga, uk!jučujući i dati avans, za koji je primalac dobara i usluga je poreski dužnik u skladu sa zakonom;

2)   promet dobara I usluga  koji se vrši uz naknadu obvezniku poreza na prihod od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana i obvezniku poreza na dobit pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje porez na dobit  pravnih lica, uključujući i primljeni avans, za koji je isparučilac dobara, odnosno pružalac usluga poreski  dužnik u składu sa zakonorn kojim se uređuje porez na dodatnu vrednost.

Dakłe, u Pojedinačnoj evidenciJi se evidentira:

– interno obračunati PDV, u stučaju kada je obveznik PDV, kao primalac dobara ili usluga, poreski dužnik za PDV, po osnovu prometa stranog lica, ili po osnovu prometa drugog obveznika PDV (promet iz oblasti građevinarstva, promet objekta kada je ugovorom predviđeno da taj promet bude oporeziv PDV itd.);

– PDV koji je obveznik PDV obračunao po osnovu prometa  dobara ili usluga uz naknadu pravnim licima i preduzetnicima, u slučajevima kada po tom osnovu ne izdaje e-fakturu sa iskazanim PDV (to su najčešće u slučajevima kada obveznik PDV vrši oporezivi promet, uz naknadu, dobara i usluga pravnim licima i preduzetnicima koji nisu obveznici PDV, niti su dobrovoljni korisnici SEF, pa u tim slučajevima obveznik PDV izdaje fakturu van SEF).

Pored toga, novina je da će predmetna evidencija sadržati polje „povezani dokument“ u kojoj će se iskazivati podaci o povezanim fakturama, u zavisnosti od tipa dokumenta koji se izabere.

Naime, kao i do sada, kod prometa – Isporuka, u polju: „Tip dokumenta“, u zavisnosti od osnova po kome se evidentira PDV, bira se:

– faktura;
–  avansna faktura;
– dokument o povećanju osnovice;
–  dokument o smanjenju osnovice.

Promet – Nabavka

U skladu sa izmenjenim Pravilnikom, posebno je uredena sadržina Pojedinačne evidencije u kojoj se evidentira interno obračunati PDV (Promet – Nabavka), s tim što su odredene funkcionalnosti ove evidencije dodatno objašnjene i u Dokumentu Ministarstva finansija.Prema navedenom Pravilniku, Pojedinačna evidencija PDV, koja se odnosi na nabavke, sadrži  znatno veća analitičnost podataka kada je reč o iskazivanju podataka o iznosu osnovice i iznosu obračunatog PDV, u zavisnosti od vrste prometa po kome se obračunava interni PDV. Takode, bitne novine odnose se na iskazivanje podataka u polju: Osnov odabira dokumenta.Pored toga, uvodi se novo polje: „povezani interni račun“ u kojem ée se iskazivati podaci o povezanim internim računima u zavisnosti od osnova po kome se evidentira PDV. Polje koje se do sada zvalo „Broj dokumenta“, nazivaće se: „Broj internog raëuna“.Kod ove Pojedinačne evidencije više neće postojati polje Ukupan iznos naknade/vrednosti.

Izmene u Zbirnoj evidenciji PDV

Elektronsko evidentiranje obračuna poreza na dodatu vrednost vrši se zbirno, za sve obaveze (po osnovu kojih postoji obaveza evidentiranja PDV u SEF), iskazivanjem podataka o osnovici i obračunatom porezu na dodatu vrednost, posebno po poreskim stopama, osim ako ovim zakonom nije druköije propisano.

Prema tome, sve ono za šta nije izričito predviđeno da se evidentira u okviru Pojedinačne evidencije PDV, evidentira se u Zbirnoj evidenciji PDV u SEF (na primer, oporezivi promet dobara i usluga fizidkim licima koji se ne evidentira preko fiskalnog uredaja, oporezivi promet dobara i usluga bez naknade za koji nije izdata e-faktura, niti fiskalni račun, obračunati PDV na manjak dobara itd).

Međutim, izmenama Pravilnika propisana je znatno veća analitičnost Zbirne evidencije, u odnosu na dosadašnji izgled ove evidencije. Takode, u skladu sa novim pravilima, u Zbirnu evidenciju PDV iskazivaće se odredeni podaci, koji se do sada nisu iskazivali u ovoj evidenciji.

Sadržina Zbirne evidencije PDV u skladu sa usvojenim izmenarna

U skladu sa izmenjenim Pravilnikom, Zbirna evidencija PDV sadrži podatke vezane za:

• avans za promet;
• promet uz naknadu;
• promet bez naknade;
• posebni postupci oporezivanja;
• povećanje/smanjenje osnovice, odnosno PDV – poreski dužnik isporučilac;
• povećanje/smanjenje osnovice, odnosno PDV – poreski dužnik primalac;
• storniranje – poreski dužnik isporučilac; – storniranje – poreski dužnik primalac.

Posebni pastupci oporezivanja

Ova klasifikacija predstavlja novinu u odnosu na postojeće rešenje. Dakle, u Zbirnoj evidenciji PDV posebno će se iskazivati podaci vezani za posebne postupke oporezivanja.

Pod posebnim postupcima oporezivanja misli se na oporezivanje:

• jedinstvenih turističih usluga ,
• polovnih dobara, umetničkih dela, kolekcionarskih dobara i antikviteta .

Takode, bitno je imati u vidu da će se podaci u ovom delu Zbirne evidencije PDV iskazivati samo u slučaju kada se promet vrši fizičkim licima, odnosno licima koja nisu obveznici poreza na dobit pravnih lica ili preduzetnici.

Ako se kao kupac pojavljuje obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik), odnosno obveznik poreza na dobit pravnih lica, u tom slučaju se PDV evidentira u Pojedinačnoj evidenciji PDV

Članak Komentar najnovijih izmena i dopuna Pravilnika o elektronskom fakturisanju se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.

Pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (dalje: porodiljsko odsustvo) uređeno je Zakonom o radu. Ovo pravo uživa majka deteta, dok, u izuzetnim slučajevima, pravo na porodiljsko odsustvo može ostvariti otac deteta.

Porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i odsustvo radi posebne nege deteta

Pre svega, kako se u praksi često porodiljsko odsustvo, Odsustvo radi nege deteta kao i odsustvo radi posebne nege deteta gledaju zbirno, potrebno je razgraničiti ova odsustva i njihovo trajanje.

U skladu sa člana Zakona zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a Obavezno 28 dana pre vremena odredenog za porodaj.Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porodaja. Po isteku porodiljskog odsustva, zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365dana od dana otpočnjanja porodiljskog odsustva, kako je to navedeno u Zakonu.

Zakonom je utvrđeno da i otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo, u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.) i da to pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Trajanje porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta biće određeno u dužem trajanju u skladu sa Zakonom na navedena odsustva imaće pravo zaposlena žena za treće i svako naredno novoroðeno dete u ukupnom trajanju od dve godine, dok jeu  Zakonu navedeno da ovo pravo ima i zaposlena žena koja u prvom porodaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porodaju rodi dvoje ili više dece. Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim zakonom, a pravo na odsustvo sa rada ,radi nege deteta u dužini utvrdenoj u zakonu.

Poseban slučaj propisan  Zakona ako se dete rodi mrtvo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva zaposlena žena ima pravo da koristi porodiljsko odsustvo u trajanju do navršena tri meseca od dana porodaja.

Kada je u pitanju posebna nega deteta, odsustvo radi posebne nege deteta se, u skladu sa Zakonom, ostvaruje ukoliko su ispunjeni određeni uslovi a koji se tiču zdravstvenog stanja deteta. Ukoliko je detetu neophodna posebna nega zbog teškog stepena psihofizičke ornetenosti.

Jedan od roditelja deteta imaće pravo da, po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, odsustvuje sa rada, najduže do navršenih pet godina života deteta, na osnovu stepena psihofizičke ometenosti deteta;

U sk!adu sa navedenim, porodiljskû odsustvo, nezavisno od činjenice koje dete je u pitanju, odnosno nezavisno od broja prethodne dece, počinje 45 ili 28 dana od dana koji je određen za porođaj i traje tri meseca od dana porodaja. Na porodiijsko odsustvo nastavlja se odsustvo radi nege deteta koje može da traje ili 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva, ili do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva i trajanje je uslovljeno brojem dece, Odsustvo radi posebne nege deteta nastavlja se na odsustvo radi nege deteta, i u zavisnosti od zdravstvenog stanja deteta, može da traje najduže do navršenih pet godina života deteta.

Osnov za utvrđiva nje prava na korišéenje porodiljskog odsustva oca

Porodiljsko odsustvo je vremenski ograničeno. Mogućnost oca da koristi porodiljsko odsustvo propisana je Zakonom u komeje navedeno da otac deteta može da koristi porodiljsko odsustvo u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, -teža bolest i dr). To pravo otac deteta ima i kada majkanije u radnom odnosu. Medutim, postoje situacije u kojima je majka deteta sprečena da ovo odsustvo koristi iz mnogih razloga.. Zbog toga, pravo na porodiljsko odsustvo otac može da koristi od dana porođaja. Porodiljsko odsustvo oca može da traje najduže tri meseca od dana porodaja, jer otac nema pravo da koristi porodiljsko odsustvo pre samog porodaja, kao što to ima majka.

Kada je u pitanju obaveznost postojanja radnog odnosa u slučaju majke koja koristi pravo na porodiljsko odsustvo, Zakon je ovde napravio razliku te da bi otac koristio porodiljsko odsustvo, nije nužno da majka mora da bude u radnom odnosu. Opravdana je odredba Zakona kojom porodiljsko odsustvo oca nije uslovljeno radnim odnosom majke, jer je svrha briga o detetu u najranijem periodu, uz objektivnu nemogućnost majke da ovo pravo koristi, te bi bilo neopravdano ovo odsustvo usloviti radnim odnosom majke.  Sa druge strane bilo bi diskutabilno usloviti pravo na porodiljsko odsustvo oca postojanjem radnog odnosa majke budući da se radi o slučajevima kada majka opravdano nije u mogućnosti da se brine o detetu, te brigu i porodiljsko odsustvo preuzima otac.

Sa aspekta naknade zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, ovakva odredba je opravdana, buduéi da otac pravo na odsustvo izvodi iz svog radnog odnosa, naknadu zarade prima na osnovu svog radnog odnosa, a majka deteta, i da je u radnom odnosu  nije u mogućnosti da koristi porodiljsko odsustvo.

Razlozi i dokazi za utvrđivanje prava na korišćenje porodiljskog odsustva oca

Usled nemogućnosti majke, otac bi mogao da koristi pravo na porodiljsko odsustvo ali Zakon nije naveo dokaze koje je otac deteta u obavezi da priloži kako bj dokazao i opravdao korišéenje porodiljskog odsustva.

Sa druge strane, o finansijskoj strani porodiljskog odsustva stara se Republika Srbija preko nadležnih organa jedinica lokalne samouprave, koji odlučuju o naknadi zarade za vreme korišćenja porodiijskog odsustva, za koje je neophodno priložiti odredene dokaze.

Prema tome, poslodavac nema obavezu isplate naknade zarade prema zaposlenom koji se nalazi na korišéenju porodiljskog odsustva, već poslodavac donosi rešenje o korišéenju i trajanju porodiljskog odsustva ali za to mora imati dokaze.

Prema Praviiniku ostvarivanje prava na naknadu zarade,  kao i obračun naknade zarade, za vrerne porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokaza pribavljenih:

• izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad majke u vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta – doznaka;
• mišljenje nadležne komisije Republitkog fonda za PIO o potrebi da podnosilac zahteva zbog zdravstvenog stanja deteta odsustvuje sa rada radi posebne nege deteta, odnosno da radi sa polovinom punog radnog vremena;
• izvod iz matitne knjige rođenih za decu,
• izvod iz evidencije CROS-a, na dan podnošenja zahteva;
• rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo, rešenje o pravu na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi nege deteta i rešenje o pravu na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta;
• izvod iz evidencije CROS-a o osnovici na koju su plaćenidoprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva
• izveštaj o početku prve privremene sprečenosti za rad majke radi korišéenja odsustva zbog kompliacija u vezi sa održavanjem trudnoće – doznaka,
• rešenje o korišćenju odsustva sa rada radi nege deteta ili odsustva sa rada radi posebne nege deteta
• ostali podaci koji su od uticaja na utvrđivanje prava a nisu evidentirani u dostupnim evidencijama.

Nadležni organ uprave jedinice lokalne samouprave koji vodi postupak obezbeđuje dokaz o prosečnoj mesečnoj zaradi u Republici Srbiji, u zahtevu za ostvarivanje prava navodi se i broj tekućeg računa za isplatu ,kopija kartice tekućeg računa prilaže se uz njega, dok je lice koje podnosi zahtev u radnom odnosu kod više poslodavaca, podnosi zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknade plate kod svakog poslodavca.

Kada otac deteta umesto majke, podnese zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade, odnosno naknadu plate,za vreme porodiijskog odsustva,  podnosi I dokaze:

• -uverenja organa starateljstva da je majka napustila dete;
• -izvoda iz matične knjige umrlih za majku;
• -potvrde ustanove o početku i trajanju izdržavanja kazne zatvora za majku;
• -izveštaja komisije nadležnog zdravstvenog organa o težoj bolesti majke
• -rešenja kojim je majka lišena poslovne sposobnosti;
• -rešenja kojim je majka lišena roditełjskog prava,

Na osnovu Pravilníka utvrđeno je da pravo  traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razoga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu.

• Slučaj u kome je majka lišena poslovne sposobnosti te nije u mogućnosti da koristi porodiijsko odsustvo dokazuje se rešenjem. Pravilnik ne navodi da li se radi o rešenju o potpunom ili delimičnom lišavanju poslovne sposobnosti. Postupak pokreće sud po službenoj dužnosti . Predlog može podneti i samo lice koje treba da se liši poslovne sposobnosti. Sud, nakon sprovedenog postupka, donosi rešenje. U rešenju o delimičnom oduzimanju poslovne sposobnosti sud je dužan da navede i vrstu poslova koje lice kome je delimično ograničena poslovna sposobnost može preduzeti samostalno. Ovaj rok ne može biti duži od tri godine.
• Slučaj u kome je majka lišena roditeljskog prava te nije u mogućnosti da koristi porodiljsko odsustvo dokazuje se rešenjem. Zakonodavac razlikuje potpuno i delimično lišena roditeljskog prava. Roditelj može biti potpuno lišen roditeljskog prava  Ilišava se svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, Osim dužnosti da izdržava dete

I pored ovako utvrđenog rešenja, u praksi su se pojavili slučajevi u kojima je majka sprečena da brine o detetu iz mnogih drugih razloga koji mogu biti poslovne ili lične prirode. Medutim, njih, ukoliko ne mogu da se podvedu pod sluëajeve koje smo naveli, ne bi smelo smatrati opravdanim.

Pravo na naknadu zarade oca deteta za vreme korišćenja porodiljskog odsustva

Za vreme porodiljskog odsustva koje ostvaruje otac deteta, poslodavac nema obavezu obračuna i isplate naknade zarade prema zaposlenom (ocu deteta koji koristi porodiljsko odsustvo), jer je reč o pravu o kojem se Stara Republika Srbija i to nezavisno od činjenice u kojem iznosu zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade.

Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za vreme porodiljskog odsustva, (pa i oca deteta koji koristi porodiljsko odsustvo), utvrduje se na OSNOVU zbira mesečnih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog porodiljskog odsustva, ili ako je korisnik prava na naknadu zarade zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta.

Ta primanja mogu biti:

• osnovna zarada ostvarena za rad
• zarada po osnovu radnog učinka,
• sva uvećanja zarade (prekovremeni rad, rad na dan praznika, noćni rad, minuli rad itd),
• topli obrok,
• regres za korišéenje godišnjeg odmora,
• naknada zarade za godišnji odmor, državni praznik, plaćeno odsustvo i druga odsustva sa rada, bonusi i nagrade i
• naknade zarade za bolovanje (na teret poslodavca i na teret drugih isplatilaca),
• naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, koja je isplaćena zaposlenom (ako je isplaćena 18 meseci pre ovog porodiljskog),
• sva ostala primanja koja se smatraju zaradom i na koja su plaéeni doprinosi

Takođe, pored navedenih primanja, u prosek se ukljuëuju i plaćeni doprinosi bez isplate zarade u slučaju kada poslodavac nije imao sredstava za isplatu zarade, zatim ostali prihodi koji imaju karakter zarade ili naknade zarade na koje se obaveze obraëunavaju prema posebnim pravilima

Pravilnik propisuje da se u osnovicu uključuje zarada i naknada zarada ostvarena u prethodnih 18 meseci:

• kod trenutnog pos!odavca i prethodnih posłodavaca iz radnog odnosa,
• za vreme upućivanja zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo,
• za vreme rada kod stranih i međunarodnih organizacija i ustanova, stranih pravnih ili fizičkih lica na teritoriji Republike Srbije,
• radom u preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
• od strane invalida rada koji radi četiri sata dnevno.

Ovde bismo ukazali i na to da se zbir osnovica naknade zarade uvek deli sa 18, bez obzira na činjenicu za koji broj mesecije zaposleni otac ostvarivao zaradu u prethodnih 18 meseci.

Zakon predvíđa odredenu vrstu finansijske zaštite roditelja tokom porodiljskog odsustva.Ovim zakonom je garantovano pravo korisnika na minimalni iznos naknade zarade, za vreme porodiljskog odsustva, koji ne može biti manji od minimalne zarade utvđene na dan podnošenja zahteva.

Na osnovu obračunatog bruto mesečnog iznosa naknade zarade, utvrđuje se iznos neto naknade zarade koji se isplaćuje korisniku. Poresku prijavu za obračunati iznos poreza i doprinosa podnosi ministarstvo nadležno za socjalna pitanja.

Pos!odavac, nadležni organ jedinice lokalne samouprave, odnosno ministarstvo nadležno za socijalna pitanja nemaju obavezu dostavljanja obračunskog listića korisniku naknade zarade, odnosno naknade plate.

Obaveza produženja ugovora o radu i zaštita od otkaza

U cilju zaštite materinstva, roditeljstva i dece, posłodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, a ovom zaposlenom se rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Ukoliko zaposlena u toku trajanja radnog odnosa na određeno vreme ostane u drugorn stanju, posłodavac će biti u obavezi da joj ugovor o radu aneksom produži i to za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta.

lako navedeno mišljenje govori o osobi ženskog roda, Zakon je u smislu korišćenja prava na porodiljsko odsustvo nedvosmislen kada je u pitanju zaštita od otkaza. Ukoliko je zaposleni otac na korišćenju porodiljskog odsustva, posłodavac ne može da mu za vreme porodiljskog odsustva otkaže ugovor o radu. Ovo se odnosi i na odsustvo radi nege deteta i posebne nege deteta kada je koristi otac.

Međutim, ukoliko otac želi da otkaže ugovor o radu, u składu sa članom 187. Zakona, nema prepreka da zaposleni otac tokom korišćenja porodiljskog odsustva posłodavcu otkaže ugovor o radu, uz obavezno poštovanje otkaznog roka koji može biti minimum 15 dana, a maksimum 30 dana.

Takođe, ukoliko se zaposleni otac koji se nałazi na korišćenju porodiljskog odsustva u toku tog odsustva sporazume sa poslodavcem o prestanku radnog odnosa, u składu sa članom 177. Zakona, nema prepreka da radni odnos prestane na osnovu pisanog sporazuma posłodavca i zaposlenog.

Korišćenje porodiljskog odsustva oca kada je majka preduzetnica

Česta su pitanja u praksi u vezi korišćenja porodiljskog odststva preduzetnice i da li urnesto majke deteta (preduzetnice), pravo da porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radí nege deteta može da koristi otacdeteta koji je inače u radnorn odnosu.

Pre svega, u smislu odredaba Zakona važno je navesti da žena koja samostalno obavlja delatnost kao preduzetnica nema status zaposlene., Jer je zaposleni, fizičko lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca, stoga se na nju ne odnose odredbe Zakona koje se odnose na zaposlene. U skladu sa time, preduzetnica ne ostvaruje prava iz radnog odnosa kao druga lica koja imaju status zaposlenih, pa je potrebno da, kada se pojavi potreba za odsustvom radi trudnoće, porođaja i nege deteta samostalno donese odluku da li će nastaviti da obavlja delatnost – lično ili preko poslovođe ili će iskoristiti mogućnost da registruje privremeni prekid delatnosti.

Zato su u praksi česta pitanja da li otac deteta maže, umesto majke preduzetnicee da konsti porodiljsko odsustvo, da bi otac deteta mogao da koristi porodiljsko odsustvo umesto majke potrebno je da budu ispunjeni određeni uslovi, odnosno slučajevi u kojirna je majka sprečena da ovo pravo koristi a to su: napuštanje deteta, smrt ili drugi opravdani razlozi kao što su izdržavanje kazne zatvora, teže bolesti i drugo. Otac ovo pravo ima i kada majka nije u radnom odnosu.

Međutirn, iako preduzetnica nije u radnom odnosu, srnatramo da nisu ispunjeni uslovi u konkretnorn slučaju otac deteta koristi pravo na porodiljsko odsustvo, odnosno sama činjenica da se radi o majci preduzetnici, uz neispunjenje nekih od uslova iz  Zakona, nije dovoljna da bi otac deteta koristio umesto nje porodiljsko odsustvo. Dak!e, samo status majke preduzetnice nije dovoljan da bi otac umesto nje mogao da ostvari pravo na porodiljsko odsustvo.

Prema tome, mišljenja smo da otac deteta nema pravo da koristi ni odsustvo sa rada radi nege deteta (umesto majke)deteta) jer majka deteta nema status zaposlene žene (nije u radnom odnosu) već samostalno obavlja delatnost (kao preduzetnica).

Radno angažovanje oca deteta za vreme porodiIjskog odsustva

Kada je u pitanju angažovanje za vreme porodiljskog odsustva, bilo da ga koristi majka ili otac, pojavila su se mnoga pitanja u praksi da li zaposleni za vreme korišćenja porodiljskog odsustva može biti radno angažovan, odnosno da li će to angažovanje uticati na naknadu zarade koju zaposleni za vreme odsustva uživa. lako navedeni zakonskl propisi ne zabranjuju radno angažovanje za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta, nije u duhu radnog prava da zaposleni za vreme ovih odsustava radi.Svaka promena koja može biti od uticaja na isplatu naknade zarade mora se prijaviti isplatiocu, pa tako i radno angažovanje oca tokom korišćenja porodiijskog odsustva.

Da li će se zbog činjenice o radnorn angažovanju naknada zarade prekinuti ili ne, sudovi su se retko izjašnjavali te je sudska praksa na ovu temu oskudna, a Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja se oko ovog pitanja izjasnilo I  zauzelo je stav da zaposlenoj ne može da bude uskraćeno pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta ako ona ima mogućnosti I želi da nastavi da radi po osnovu ugovora o autorskorn delupod uslovom da takav rad ne ugrožava ostvarivanje prava naporodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta, niti svrhu zbog koje je to pravo utvrđeno.

lz navedenog mišljenja:pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta je pravo iz radnog odnosa i zaposlena za vreme tog odsustva ne može biti angažovana na poslovima utvrđenim ugovorom o radu. Međutim, ako je zaposlena istovremeno angažovana po osnovu ugovora van radnog odnosa po osnovu koga ne ostvaruje pravo na porodiljsko odsustvo, po našem mišljenju ne treba da ugrozi ostvarivanje prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta i pravo na naknadu zarade po tom osnovu.

Odredbe o angažovanju zaposlene na porodiljskom odsustvu iz pomenutog mišljenja, odnose se i na situaciju u kojoj otac deteta koristi pravo na porodiljsko odsustvo.

Prestanak porodiljskog odsustva oca deteta

Prema odredbama Zakona porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja, dok pravo na porodiljsko odsustvo oca traje od dana ispunjenja uslova do prestanka razloga koji su onemogućili ili sprečili majku da se stara o detetu, odnosno do isteka porodiljskog odsustva. Navedeno je opravdano jer kada je u pitanju krajnji datum korišćenja porodiljsko odsustvo oca ne mora nužno da traje tri meseca od dana rođenja deteta, već će trajati kraće ukoliko dođe do promene koja će omogućiti majci da koristi pravo na porodiljsko odsustvo. Primera radi, to se može desiti u slučaju da zaposlenoj majci istekne u toku očevog odsustva izdržavanje kazne zatvora, pa se vrati na rad i nastavi korišćenje porodiljskog odsustva. U skladu sa navedenim, otac će porodiljsko odsustvo, uz ispunjene uslove, rnoći da počne da koristi najranije od dana rođenja deteta pa najkasnije do:

• navršena tri meseca od dana porodaja ili
• do prestanka razloga koji su onemogućili il i sprečili majku da se stara o detetu.

O prestanku prava, otac će blagovremeno obavestiti poslodavca koji će konstatovati ovu promenu i prekinuti porodiljsko odsustvo oca, a otac će takođe obavestiti i organ jedinice lokalne samouprave koji mu isplaćuje naknadu zarade.

Članak Otac deteta kao korisnik prava na porodiljsko odsustvo se pojavljuje prvo na Knjigovodstvena agencija DNS-11.