VANREDNO POVEĆANJE MINIMALNE CENE RADA OD 01  OKTOBRA 2025 GODINE

Minimalna cena rada za period oktobar-decembar iznosi 337 dinara neto po radnom času.

Minimalna zarada predstavlja minimalno (garantovano) pravo koje zaposleni ostvaruje za vreme provedeno na radu, ,a cilj ovog prava je pre svega da obezbedi egzistencijalne i socijalne potrebe zaposlenog i članova njegove porodice. Ipak, da bi zaposleni imao pravo na minimalnu zaradu, preduslov je da je ostvario standardni užinak. Sa druge strane, na visinu ovog prava uticaće i vreme koje je zaposleni proveo na radu, pa pravo na minimalnu zaradu zaposleni ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu.

Zakonom je  propisano  da se minimalna zarada odreduje na osnovu:

• minimalne cene rada utvrðene u skladu sa ovim zakonom koja važi za mesec u kojem se vrši isplata,
• vremena provedenog na radu i

– poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade

od 1. oktobra 2025. godine minimalna zarada iznositi 337,00 dinara po radnom času bez poreza i doprinosa.

Minimalna cena rada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u 2025. godini, za period januar-septembar iznosi 308 dinara po radnom tasu, dok za period oktobar-decembar iznosi 337 po času.

To znadi da se na sve isplate minimalne zarade počev od 1. januara zaključno sa 30. septembrom 2025. godine primenjuje minimalna cena rada u visini od 308 dinara po času dok se na isplate koje se vrše počev od 1.10.2025. godine primenjuje minimalna cena rada u visini od 337 dinara po času, i to bez obzira na mesec za koji se vrši isplata. Tako na primer, ako poslodavac u oktobru 2025. godine isplaćuje zaposlenima zaradu za mesec septembar 2025. godine u visini minimalne zarade, istuje dužan da zaposlenom isplati na osnovu minimalne cene rada koja važi u oktobru 2025. Godine. Takode, ako se zarada za mesec septembar 2025. godine isplaćuje u visini minimalne zarade tako što se u septembru 2025. godine isplaćuje prvi deo, dok se u oktobru 2025. godine vrši konačna isplata ove zarade, postodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati primenjujuéi minimalnu cenu rada koja važi u oktobru 2025. godine, odnosno mesecu u kojem se vrši (konačna) isplata zarade.

Prilikom utvrđivanja (bruto) iznosa minimalne zarade mogu se javiti razliditi slučajevi jer na iznos minimalne zarade,pored minimalne cene rada utiču i činjenice da li zaposleni radi puno ili nepuno radno vreme, kao i koje obaveze (porez i doprinosi) se plaćaju na teret te zarade.

Bruto iznos minimalne zarade za zaposlenog koji radi puno radno vreme

Tabela br. 1: Pregled neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu utvrðene po mesecima, za zaposlenog koji radi puno radno vreme

U nastavku se nalazi tabela uporednog pregleda visine neto minimalne zarade za period oktobar-decembar 2025. godine pre i posle povećanja minimalne zarade,

Tabela br. 2: Uporedni pregled

Napomena:
Poslodavci koji isplaćuju minimalnu zaradu sve isplate zaključno sa 30. septembrom 2025. godine vršiće u iznosu 308 dinara neto po času, dok za sve isplate od 1. Oktobra će se primenjivati minimalna zaradaod 337 dinara neto po času.

Utvrđivanje bruto iznosa minimalne zarade za zaposlenog sa nepunim radnim vremenom

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, pravo na zaradu ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu. To znači da je minimalna neto zarada zaposlenog koji radi nepuno radno vreme jednaka iznosu koji se dobije kada se minimalna neto zarada po radnom času pomnoži sa brojem časova rada zaposlenog.

U tabeli je prikazan pregled iznosa neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu i to za zaposlenog koji radi nepuno radno vreme – 50% od punog radnog vremena

Tabela br. 3: Pregled neto iznosa minimalne zarade za 2025. godinu utvrđene po mesecima, za  nepuno radno vreme (50% od punog radnog vremena)

Prilikom preračuna sa neto na bruto iznos minimalne zarade za zaposlenog koji radi puno radno vreme, je ostvarena zaradaumanjena za iznos od 28.423 dinara mesečno. Dok za lice koje radi sa nepunim radnim vremenom, zaradase umanjenje primenom srazmernog procenta radnog vremenu koje je to lice provelo  u odnosu na puno radno vreme.

To znači da za zaposlenog kojj radi nepuno radno vreme (npr. 50% od punog radnog vremena), umanjenje je srazmerno ( umanjenje za zaposlenog koji radi 50% od punog radnog vremena iznosi 14.211,50 dinaramesečno , bez obzira da li lice radi samo kod jednog ili kod dva iii više poslodavaca.

Zaposleni radi sa nepunirn radnim vremenom kod jednog poslodavca

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom samo kod jednog poslodavca  za preračun na bruto zaradu primenjuje se srazmerni deo neoporezivog iznosa utvrden srazmerno radnom vremenu tog zaposlenog u odnosu na puno radno vreme.

Ukoliko ovaj zaposleni ostvaruje zaradu u iznosu koji je niži od najniže mesečne osnovice doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna osnovica doprinosa. To znači da ukoliko zaposleni radi samo kod jednog poslodavca (npr, 50% od punog radnog vremena), poslodavac je dužan da obračuna i plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje na ugovorenu zaradu koju zaposlenom isplaćuje za nepuno radno vreme, a ako je ta zarada manja od najniže osnovice koja se primenjujena dan plaćanja doprinosa, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje se obračunavaju i plaćaju na najnižu osnovicu za plaćanje doprinosa u punom iznosu.

Prema tome, bez obzira na nepuno radno vreme koje zaposleni ima kod posłodavca, puna najniža osnovica je uvek donja granica obračuna doprinosa za socijalno osiguranje, pa se doprinosi obračunavaju na zaradu ako je ona veća od najniže osnovice doprinosa.

Osnovno što ovde treba primetiti je da prilikom rada sa nepunim radnim vremenom nema utvrđivanja tzv. srazmerne najniže osnovice za obračun doprinosa za socijalno osiguranje koja bi bila u srazmeri sa obavljenim radnim vremenom, ali se zato mora izvesti srazmerno poresko urnanjenje.

Zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više paslodavca

Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme.

Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.

U slučaju da zaposieni radi kod dva ili više poslodavaca, u tom slučaju se za placanje doprinosa, zavisno od vłsine zarade koja se isplacuje kod oba postodavca, primenjuju pravila koja se odonose na primenu srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice doprinosa.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na uvećanu zaradu na naknadu troškova i druga primanja koja se smatraju zaradom

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu, ima pravo na:

^–uvećanu zaradu – a osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog,

^–na naknadu troškova i

– druga primanja koja se smatraju zaradom u skladu sa zakonom.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na uvećanu zaradu

Zaposleni koji ostvaruje minimalnu zaradu, pored iznosa minimalne zarade za rad i vreme provedeno na radu, dodatno ostvaruje pravo na uvećanje zarade, i to:

• za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
• za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
• za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad) – najmanje 0,4% od osnovice

Osnovica za obračun uvećane zarade je minimalna zarada zaposlenog.

Pri tom, ako se istovremeno steknu uslovi za uvećanje po više osnova, procenat uvećane zarade ne rnože biti niži od zbira procenata po svakorn od osnova uvećanja. To znači da, na primer, zaposlenom koji kod poslodavca radi nekoliko godina, poslodavac ne bi mogao da obračuna i isplati zaradu u visini minimalne zarade, već bi istu trebalo da uveća po osnovu minulog rada i to za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca najmanje 0,4% od osnovice. lsto tako, ukoliko je ovaj zaposleni u toku meseca, na primer, radio i prekovremeno, imao bi pravo i na uvećanje i po ovom osnovu i to najmanje 26% od osnovice – minimalne zarade.

Pravo zaposlenog koji prima minimalnu zaradu na naknadu troškova

Nezavisno od minimalne zarade koju zaposleni ostvaruje za vreme provedeno na radu, ostvaruje i pravo na naknadu troškova u skladu sa Zakononom o radu, kojim je propisano da zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

• za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobračaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz (bez obzira što u je Beogradu, Nišu besplatan prevoz);
• za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;
• za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;
• smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;
• za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi nadin;
• za regres za korišéenje godišnjeg odmora.

Primena minimalne zarade prilikom isplate naknade zarade

lako je Zakonom o radu propisano da zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za vreme provedeno na radu, odredbama Zakona,  predvideno je da se minimalna zarada primenjuje i u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje zaradu za vreme provedeno na radu već je odsutan sa rada i ostvaruje pravo na naknadu zarade – na teret sredstava poslodavca ili na teret sredstava drugih isplatioca.

Naknada zarade ne može biti manja od minimalne zarade u sledećim slučajevima:

Privremena sprečenost za rad kada se isplaćuje na teret poslodavca;

Privremena sprečenost za rad kada se isplaćuje na teret RFZO;

Za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog;

Za vreme porodiljskog odsustva.

Naknada zarade može biti manja od minimalne zarade u sledećim slučajevima:

• Za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa;
• Za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbedivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu;
• Odsustvovanje sa rada zbog privremenog udaljenja zaposlenog sa rada
• Za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Slučajevi u kojima naknada zarade ne može biti manja od minirnalne zarade

Naknada zarade za vrerne privremene sprečenosti za rad – na teret poslodavca i na teret RFZO

Zaposleni koji je privremeno sprečen za rad do 30 dana, pravo na naknadu zarade ostvaruje u skladu sa člano. Zakona o radu i to:

• ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada – najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako zakonom nije drukčije određeno;
• ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću – u visini 100% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako zakonom nije drukčije određeno.

U oba slučaja osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, ali u zavisnosti od osnova privremene sprečenosti, zaposleni ostvaruje naknadu zarade u visini od najmanje 65% osnovice (bolest ili povreda van rada), odnosno u visini od 100% osnovice (povreda na radu ili profesionalna bolest), s tim što naknada zarade u oba slučaja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom. To znači da se u ovom slučaju primenjuje minimalna cena rada koja važi u mesecu u kojem se vrši isplata nezavisno na koji obračunski period se ista odnosi.

Međutim, pored Zakona o radu, pravo na naknadu zarade koju zaposleni ostvaruje u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti, uređuje i Zakon o zdravstvenom osiguranju kako za slučaj kada se naknada obezbeđuje na teret sredstava Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (dalje: RFZO), tako i za slučaj kada se ista obezbeđuje na teret sredstava poslodavca.

Naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad pripada osiguranicima, ako je zdravstveno stanje osiguranika, odnosno člana njegove uže porodice takvo da je osiguranik sprečen za rad iz razloga propisanih ovim zakonom, bez obzira na isplatioca naknade zarade, i to ako je privremeno sprečen za rad:

• usled bolesti ili povrede van rada
• usled profesionalne bolesti ili povrede na radu
• zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće
• zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini
• zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom
• zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi
• u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi,

Naknada zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog prekida rada, odnosno  srnanjenja obirna rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog

Na osnovu Zakona o radu propisano je da za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, a koje traje najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini, zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u składu sa ovim zakonom.