Gubitak prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti

GUBITAK PRAVA NA DIREKTNA DAVANJA I FISKALNE POGODNOSTI

Prvi razlog za gubitak prava, koji važi za sve privredne subjekte, jeste smanjenje broja zaposlenih u odnosu na broj zaposlenih na dan 15.03.2020. godine. Drugi razlog, koji se odnosi samo na privredna društva, jeste isplata dividende.

SMANJENJE BROJA ZAPOSLENIH

Privredni subjekat u privatnom sektoru gubi pravo na korišćenje fiskalnih pogodnosti i direktnih davanja  i na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa propisanih ovom uredbom ukoliko u periodu od 15. marta 2020. godine pa do 31.12.2020 godine, smanji broj zaposlenih za više od 10% ne računajući zaposlene koji su zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine.

Tako npr. ako je privredni subjekt na dan 15.03.2020. godine imao 25 zaposlena, ako smanji broj zaposlenih za više od 10% u odnosu na taj broj, gubi prava . To znači da ovaj subjekt može da smanji broj zaposlenih najviše za dva, a da ne izgubi prava (10%=2,5). Međutim, ako je npr. ovaj subjekt nakon 15.03.2020. godine zaposlio još pet lica, i sada ima 30 zaposlenih, može da otpusti sedam zaposlenih, a da ne izgubi prava na fiskalne pogodnosti (ovaj subjekt dakle može da smanji broj zaposlenih na 23)

Izuzetak od gore navedenog predstavlja prestanak radnog odnosa zaposlenom na odredjeno vreme, ako je ugovor o radu zaključen pre 15.03.2020. godine,  a prestanak radnog odnosa istekom perioda na koji je zaključen ugovor na određeno vreme ne računa se u smanjenje broja zaposlenih od 10%.U slučaju produženja ugovora o radu zaključenog pre 15.03.2020. godine, prestanak radnog odnosa istekom tog novog perioda na koji je produžen ugovor o radu, računa u smanjenje broja zaposlenih.

Smanjenjem broja zaposlenih u smislu Uredbe smatra se svako smanjenje broja zaposlenih, nezavisno od toga da li je zaposlenom radni odnos prestao otkazom od strane poslodavca, sporazumno ili otkazom od strane zaposlenog, odlaskom zaposlenog u penziju ili čak i smrću zaposlenog. Ako privredni subjekt smanji broj zaposlenih u jednom trenutku za više od 10%, može da zasnuje radni odnos sa drugim licemi kako ne bi izgubio prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti.Kada je reč o zasnivanju radnog odnosa sa novim zaposlenim radi zamene zaposlenog sa kojim je prestao radni odnos, nije od značaja da li je sa tim licem zasnovan radni odnos na određeno ili neodređeno vreme i da li je radni odnos zasnovan sa punim ili nepunim radnim vremenom.

Rok u kojem subjekt ne može da smanji broj zaposlenih.

Svakog poslednjeg dana u mesecu počev od meseca aprila 2020. godine zaključno sa 31. decembrom 2020. godine se proverava broj zaposlenih. Naime, pojedina tumačenja su zbog ove odredbe išla u pravcu da zabrana smanjenja broja zaposlenih važi do 31.10.2020. godine. ako je poslednje direktno davanje isplaćeno 07.07.2020. godine, rok ističe 07.10.2020. godine. Kada je reč o davanjima u , ovaj rok ističe protekom roka od tri meseca od poslednjeg davanja koje je ostvareno u skladu sa Zaključkom (npr. ako isplata davanja u skladu sa Zaključkom bude izvršena 8.09.2020. godine, rok je 08.12.2020. godine, ali naša preporuka je da to bude sa 31.12.2020 godine).

ISPLATA DIVIDENDE KAO RAZLOG ZA GUBITAK PRAVA

Ukoliko privredni subjekt do kraja 2020. godine isplati dividendu (osim isplate dividende u akcijama,)je  osnov za gubitak prava na korišćenje fiskalnih pogodnosti . To se odnosi  samo na privredna društva koja mogu da isplaćuju dividende, ali ne i na preduzetnike s obzirom da preduzetnici ne isplaćuju dividendu. Drugim rečima, raspolaganje novčanim sredstvima na poslovnom računu preduzetnika ne predstavlja kršenje zabrane Uredbe.

Pod dividendama se podrazumevaju sve isplate koje svojim vlasnicima izvrši privredno društvo po osnovu njihovog vlasništva nad akcijama, odnosno udelima tog privrednog društva. Dakle zabrana se odnosi kako na isplatu dividende akcionarima, tako i na isplatu dobiti članovima privrednog društva.

Napominjemo da ne postoji formalna zabrana da društvo isplaćuje bonuse vlasnicima, koji su u radnom odnosu u svom društvu.

Npr, ako se vlasniku društva, koji je u isto vreme u radnom odnosu u svom društvu, isplaćuje bonus (kao deo njegove zarade), potrebno je da su ugovorom o radu ili opštim aktom poslodavca propisani uslovi u kojima se može isplatiti bonus ( zbog ostvarenih poslovnih ciljeva, zbog povećanih prihoda i sl.). U suprotnom, ako bi se bonus vlasniku isplaćivao bez unapred određenog osnova, postojala bi mogućnost da se u poreskoj kontroli taj bonus okarakteriše kao isplata osnivaču koja proizlazi iz činjenice vlasništva nad kapitalom, a ne kao realizacija prava koja proističe iz radnog odnosa.

Ukoliko privredni subjekt isplati dividendu do kraja 2020. godine,  gubi prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti koje je ostvario i u skladu sa Uredbom i u skladu sa Zaključkom

Posledice gubitka prava na direktna davanja i fiskalne pogodnosti

 Privredni subjekat koji izgubi pravo na direkna davanja i fiskalne pogodnosti u obavezi je da:

– plate sve obaveze za koje im je odobreno odlaganje plaćanja zajedno sa pripadajućom kamatom

– izvrše povraćaj direktnih davanja sa kamatom

Postupak u slučaju gubitka prava na fiskalne pogodnosti privrednog subjekta  je sledeći:

– podnosi  izmenjenu poresku prijavu PPP PD, u kojoj u polju 1.3 kao nastanak poreske obaveze navodi datum kada je izvršena isplata zarade. Od tog dana subjekt obračunava i pripadajuću kamatu po stopi koja je propisana zakonom.

Povraćaj direktnih davanja vrši se na namenski račun Uprave za trezor, bez poziva na broj, sa šifrom plaćanja 290.

Stopa po kojoj se obračunava kamata:

– u periodu od 9. aprila do 5. maja 1,50%

– u periodu od 6. maja do 10. juna 11,50%

– u periodu od 11. juna 11,25%

Kada je reč o odloženim akontacijama poreza na dobit pravnih lica, odnosno akontacijama poreza (i doprinosa za preduzetnike koji ne isplaćuju ličnu zaradu) na prihod od samostalne delatnosti, subjekt plaća odloženu obavezu sa kamatom od dana kada bi akontacija dospela.

Privredni subjekat u privatnom sektoru koji izgubi pravo na direktna davanja i ne vrati iznos primljenih direktnih davanja u celosti zajedno sa kamatom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 30-70% primljenih direktnih davanja, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnika. Za ovaj prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 100.000 dinara

Privredni subjekat u privatnom sektoru koji izgubi pravo na odlaganje plaćanja prihoda i iste ne plati u celosti zajedno sa kamatom, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u visini od 20-50% iznosa odloženih javnih prihoda, a ne manje od 250.000 dinara za pravno lice, odnosno 50.000 dinara za preduzetnika. Za ovaj prekršaj kazniće se odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 25.000 do 50.000 dinara