ISPLATA ZARADE KVALIFIKOVANOM NOVOZAPOSLENOM LICU KAO USLOV ZA OSTVARIVANJE PRAVA NA OSLOBOĐENJE OD PLAĆANJA DELA POREZA

Zakonom o doprinosima uređeno je pravo poslodavca na oslobođenje od plaćanja dela poreza na zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica kao i za PIO, na teret zaposlenog i na teret poslodavca. Ukoliko pretpostavimo da su ispunjeni opšti uslovi da poslodavac ostvari pravo na predmetna oslobođenja, ovo pravo poslodavac ostvaruje prilikom isplate zarade kvalifikovanom novozaposlenom licu. Na tu činjenicu ukazuju i odredbe Zakona o porezu  i o doprinosima.

Poslodavac u momentu isplate zarade, ima obavezu da obračuna, obustavi i uplati iznos poreza i PIO (na teret zaposlenog i na teret poslodavca) na  jedinstveni uplatni račun javnih prihoda Međutim, oslobođenje se ostvaruje tako što se poslodavac, u momentu isplate zarade, oslobađa obaveze plaćanja obračunatog i obustavljenog poreza iz zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica, kao i doprinosa za PIO, na teret zaposlenog i na teret poslodavca, u procentu za koji ostvaruje oslobođenje od plaćanja. Naime, poslodavac iz bruto zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica obustavlja obračunati iznos poreza i doprinosa za PIO i za taj iznos umanjuje se bruto zarada zaposlenog, s tim da tako obračunati i obustavljeni iznos poreza i doprinosa (iz zarade) ne uplaćuje u celosti na uplatni račun javnih prihoda, već deo zadržava za sebe kao olakšicu koju ostvaruje. Sa druge strane, odredbama oba zakona utvrđeno je da poslodavac može da ostvari pravo na oslobođenja, za one zarade koje isplati kvalifikovanom novozaposlenom licu  zaključno sa 31. decembrom 2025. godine. Takođe, obim oslobođenja na koje poslodavac ima pravo, zavisi upravo od trenutka u kojem je isplatio zaradu kvalifikovanom novozaposlenom licu.

Šta ako poslodavac nije u mogućnosti da isplati zaradu zaposlenima, pa ni kvalifikovanom novozaposlenom licu?

Obaveza poslodavca da isplati zaradu zaposlenima (pa i zaposlenom koji ima status kvalifikovanog novozaposlenog lica),  propisano je da se zarada isplaćuje u rokovima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Prvo pravilo je da se zarada isplaćuje najmanje jedanput mesečno, što znači da nema smetnji da se ista isplaćuje u dva ili više delova. Drugo pravilo se odnosi na krajnji rok u kojem je poslodavac ima obavezu da isplati zaradu, a to je do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. To znači i da kada poslodavac zaradu isplaćuje u više delova, dužan je da isplatu svih delova izvrši do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Međutim,  ako poslodavac nije u mogućnosti da isplati zaradu zaposlenima do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec?

U takvoj situaciji, potrebno je prvo ukazati na obaveze poslodavca da prilikom svake isplate zarade i naknade zarade zaposlenom dostavi obračun, a sadržina obračuna zarade i naknade zarade. Istom odredbom Zakona o radu uređena je i obaveza poslodavca da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade i to najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.   To znači da ukoliko poslodavac ne isplati zaradu odnosno naknadu zarade zaposlenom do kraja meseca za prethodni mesec, zaposleni  na osnovu dostavljenog obračuna zarade, može da traži prinudno izvršenje .U situaciji kada zarada nije isplaćena do kraja meseca za prethodni mesec, poslodavac ima obavezu da uz obračun zarade odnosno naknade zarade zaposlenom dostavi i obaveštenje da zarada, odnosno naknada zarade nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata. Ipak, u ovom slučaju, bez obzira što neće isplatiti zaradu zaposlenima do kraja meseca za prethodni mesec, poslodavac ima  obavezu plaćanja doprinosa za zaposlene. Pravilo je da poslodavac ima obavezu da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade ili razlike zarade, po propisima koji važe u momentu isplate tih primanja. Međutim, izuzetak od navedenog pravila je upravo slučaj kada poslodavac ne isplati zaradu zaposlenom do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, dužan je da, obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa. Propisano je i da je poslodavac dužan da pri isplati zarade za odgovarajući mesec plati razliku između plaćenog iznosa doprinosa i iznosa doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje.

Mogućnost isplate zarade u delovima

–  Ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenima isplati zaradu u celosti do kraja meseca za prethodni mesec, mogao bi da istu isplati u dva ili više delova, gde bi bar prvi deo zarade isplatio najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.

– u postupku obračunavanja poreza na zarade u slučaju umanjenja poreske osnovice, umanjenje zarade za neoporezivi iznos zaposlenog koji radi sa punim radnim vremenom, vrši se prilikom isplate zarade, odnosno bilo kog dela zarade kod poslodavca za odgovarajući mesec, u potpunosti, odnosno u iznosu koji opredeljuje poslodavac, s tim da ukupno umanjenje zarade ne može biti veće od neoporezivog iznosa koji važi u momentu isplate zarade;

– ako se zarada isplaćuje u delovima, a prvi deo zarade je manji od najniže mesečne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da prilikom isplate prvog dela zarade, obračuna i plati doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa . Prilikom isplate drugog (konačnog dela zarade), doprinosi se obračunavaju i plaćaju na razliku između najniže osnovice na koju je plaćen doprinos prilikom isplate prvog dela zarade i ukupnog iznosa zarade zaposlenog.