OTPREMNINA PRI ODLASKU U PENZIJU

Posłodavac je dužan da isplati zaposlenom, u składu sa opštim aktom, otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

Prema navedenom, zaposleni može da ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju samo kada mu radni odnos prestaje zbog ostvarivanja prava na penziju, nezavisno koju vrstu penzije ostvaruje – starosnu penziju, starosnu prevremenu, invalidsku penziju ili porodičnu penziju.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom, pojedina prava i obaveze ostvaruje srazmerno vremenu provedenom na radu, a pojedina koja su nedeljiva, ostvaruje u punom obimu. U tom smislu, ako zaposlenom koji radi sa nepunim radnim vremenom prestaje radni odnos radi ostvarivanja prava na penziju ima pravo na isplatu otpremnine najmanje u visini utvrđenom Zakonom najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa. Napominjemo da na obavezu poslodavca da isplati otpremninu zaposlenom kome radni odnosi prestaje radi ostvarivanja prava na penziju, ne utiče činjenica da li je zaposleni u ranom odnosu na određeno ili na neodređeno vreme.

Rok za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju

Kada je u pitanju odlazak u starosnu penziju, zaposlenom pre podnošenja Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (dalje: PIO) zahteva za starosnu penziju treba da prestane radni odnos kod posłodavca, s obzirom da na dan predaje zahteva za starosnu penziju ne sme biti u radnom odnosu, o čemu je obavezan da uz zahtev za penziju dostavi i rešenje o prestanku radnog odnosa kao dokaz da nije u radnom odnosu. U ovom slučaju posłodavac isplaćuje zaposlenom otpremninu zbog odlaska u penziju na dan kada mu po rešenju prestaje radni odnos radi odlaska u penziju. Dakle, ne čeka se dobijanje rešenja o penzionisanju, s obzirom da je zakonom propisano, a i u samom rešenju o penzionisanju se obavezno unosi, da se pravo na starosnu penziju ostvaruje počev od datuma podnošenja zahteva za ostvarivanje starosne penzije, a to je praktično i dan prestanka radnog odnosa zaposlenom.

Ako zaposleni stiče pravo na starosnu penziju u periodu kada po nekom osnovu koristi pravo na neplaćeno odsustvo po kom osnovu mu miruju prava i obaveze kod posłodavca, znači da je odjavljen sa osiguranja i nije u tom momentu u radnom odnosu kod posłodavca. Nema smetnji da zaposleni kad ispuni uslove za starosnu penziju podnese zahtev za penzionisanje bez obzira što nije u radnom odnosu. Međutim, da bi ostvario pravo na otpremninu potrebno je da mu radni odnos kod posłodavca prestane radi odlaska u penziju, a u konkretnom slučaju radni odnos mu je prestao radi korišćenja neplaćenog odsustva. U ovom slučaju zaposleni nema pravo na otpremninu od posłodavca s obzirom da na dan podnošenja zahteva za penziju nije u radnom odnosu kod poslodavca. U ovorn slučaju da bi ostvario pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju potrebno je da pre podnošenja zahteva za penziju prekine mirovanje radnog odnosa, da se vrati na rad i zasnuje radni odnos kod posłodavca.

Kada je u pitanju odlazak u invalidsku penziju, zaposlenom ne prestaje radni sa podnošenjem zahteva za invalidsku penziju, štc se po zakonu i ne traži, s obzirom da nije izvesno da li su se Stekli uslovi za odobravanje invalidske penzije ili nisu, pa iz tih razloga zaposlenom prestaje radni odnos sa datumom kada poslodavac dobije rešenje od PIO da je zaposleni ostvario pravo na invalidsku penziju. Tog datuma poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa zaposlenom radi odlaska u invalidsku penziju, i na dan prestanka radnog odnos mu isplaćuje i otpremninu.

Visina otpremnine utvrđena Zakonom i mogućnost isplate većeg iznosa

Kao što je napred navedeno, Zakonom o radu je propisan najniži iznos otpremnine kod odlaska u penziju na koju zaposleni ima pravo, a to je najmanje u visini dve prosečne zarade po zaposlenom isplaćene u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za posłove statistike.U skladu sa ovom odredbom Zakona o radu, poslodavac može svojim opštim aktom da utvrdi pravo zaposlenog na otpremninu radi odlaska u penziju u većem iznos od utvrdenog zakonom. U tom smislu, kada je pravilnikom o radu u trenutku ostvarivanja prava utvrđeno veće pravo zaposlenog u pogledu otpremnine za odlazak u penziju od zakonskog rešenja, posłodavac je dužan da primeni odredbe pravilnika o radu.

U vezi istog u praksi se često postavlja pitanje da Ii se pod pojmom „prosečna zarada” po zaposlenom isplaćena u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa za statistike misli na bruto ili neto prosečnu zaradu.

Zakonom o radu kojim je utvrđeno da zaradu čini zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, što znači da se otpremnina zbog odlaska u penziju, prema našem mišljenju, utvrđuje u visini dve prosečne zarade u Republici objavljene u bruto iznosu.

Poslednji objavljeni podatak o prosečnoj bruto zaradi u Republici u avgustu 2024. godine iznosi 133.591 dinaraje poslednji objavljeni podatak u trenutku prestanka radnog odnosa zaposlenog zbog odlaska u penziju, jer je to trenutak kada zaposleni i stiče pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju.Što znači da zaposleni kome prestale radni odnos zbog odlaska u penziju počev od 25. septembra  ima pravo na najmanji iznos otpremnine od 267.182 dinara.

U slučaju da poslodavac zaposlenom isplaćuje otpremninu kod odlaska u penziju upravo u visini iznosa koji je kao najniži utvrđen Zakonom o radu što istovremeno predstavlja neoporezivi iznos otpremnine (ceo iznos otpremnine izuzet ad oporezivanja) pa u tom smislu posłodavac nema obavezu da pre isplate otpremnine podnese poresku prijavu na Obrascu PPP-PD

Porez na dohodak građana ne plaća se na primanja ostvarena po osnovu otpremnine kod odlaska u penziju – do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom.Iznos otpremnine koji se ispłaćuje zaposlenom preko neoporezivog iznosa predstavlja druge prihode koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji se oporezuju po članu 85. Zakona o porezu na dohodak građana. Oporeziv iznos čini razlika između ostvarenog primanja i neoporezivog iznosa, uvećana za pripadajuće obaveze koje se plaćaju na teret primaoca prihoda.Porez na drugi prihod se obračunava i plaća po stopi od 20% na osnovicu koju čini bruto oporezivi prihod, bez umanjenja normiranih troškova.

Ukoiiko je posłodavac svojim opštim aktom utvrdio veće pravo zaposlenog na otpremninu od iznosa koji je propisan Zakonom o radu što istovremeno predstavlja i neoporeziv iznos iste, isplaćeni iznos otpremnine preko neoporezivog podleže obavezi plaćanja poreza na drugi prihod u składu sa čjanom 85. Zakona o porezu na dohodak građana, Porez se plaća po stopi od 20% na osnovicu koju čini oporezivi bruto prihod (iznos otpremnine koji se ispiacuje umanjen za neoporezivi iznos iste), bez umanjenja normiranih troškova.